Seizmolozi i dalje govore o najrazornijem zemljotresu koji je čovek zabeležio — onom koji je 22. maja 1960. godine pogodio Čile i doneo katastrofalne posledice. Sa jačinom od čak 9,5 stepeni po Rihteru, ovaj potres ne samo da je izazvao ogromnu štetu i gubitak ljudskih života, već je i promenio samu rotaciju Zemlje, skraćujući trajanje dana za 1,26 milisekundi.
Dan pre katastrofe: najave nesreće
Čile je tog maja bio nemirno područje, jer su već dan pre glavnog udara zabeležena tri jaka zemljotresa u okolini grada Konsepsiona. Prvi je imao snagu od 8,1 po Rihteru i trajao je oko 35 sekundi, dok je uništio trećinu objekata u gradu. Usledili su potresi od 6,8 i 7,9 stepeni, od kojih je poslednji zabeležen samo 15 minuta pre najvećeg zemljotresa ikada.
Ovaj niz udara nije ostavio sumnju da se približava nešto što će promeniti tok istorije — zemljotres u Valdiviji ostao je zapamćen kao najjači u ljudskoj istoriji.
Potres koji je promenio svet
Epicentar katastrofe nalazio se oko 570 kilometara južno od Santijaga, a rascep u tlu dugačak čak 1.000 kilometara dodatno je ilustrovao razorne posledice udara. Grad Valdivija skoro je sravnjen sa zemljom, a život je izgubilo oko 6.000 ljudi dok je dva miliona ostalo bez krova nad glavom.
Stručnjaci naglašavaju da je Čile deo Pacifičkog vatrenog prstena, zone sa izrazito jakom vulkanskom i seizmičkom aktivnošću, zbog čega su ovakve katastrofe, nažalost, česte.
Posledice po ceo svet
Potres nije ostao izolovan samo na Čile — cunamiji izazvani ovim udarom zahvatili su obale Japana, Filipina, Novog Zelanda, Havaja, pa čak i Sjedinjenih Američkih Država. Na japanskom ostrvu Honšu, talasi visoki i do pet metara uništili su preko 1.600 domova, a broj žrtava širom sveta dostigao je stotine.
Na Havajima je cunami odneo 61 život, u Japanu 138, dok je 32 osobe stradalo na Filipinima. Procene štete dosegle su i do pola milijarde dolara samo na zapadnoj obali SAD.
Zemlja se promenila
Nakon ovog zemljotresa, Čile je zabeležio i vulkansku erupciju vulkana Kordon-Kaule, koji se prvi put aktivirao posle 40 godina, a naučnici veruju da je erupcija direktna posledica potresa.
Pored uništenja, američka svemirska agencija NASA objavila je da je ovaj potres doveo i do pomerenja Zemljine ose rotacije i smanjenja trajanja dana za 1,26 milisekundi.
Drugi veliki potresi kroz istoriju
Najrazorniji zemljotres u istoriji nije jedini koji je doneo ogromnu štetu i ljudske žrtve. 3. januara 1556. godine, u kineskoj pokrajini Šandži, dogodio se potres koji je odneo više od 830.000 života, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih ikada.
U Evropi, potres u Lisabonu 1775. godine gotovo je sravnio grad sa zemljom i odneo između 70 i 100 hiljada života. Tog dana razorni cunami i požari koji su trajali pet dana doveli su do totalne katastrofe. Uprkos strašnim posledicama, ovaj događaj dao je značajan podsticaj proučavanju seizmologije.
Potres koji je potresao noviju istoriju
26. decembra 2004. godine, zemljotres jačine 9,3 pogodio je Sumatru i izazvao jedan od najrazornijih cunamija u istoriji. U ovoj katastrofi stradalo je gotovo 230.000 ljudi širom obale Indijskog okeana, a posledice se i danas pamte kao jedan od najtužnijih prirodnih događaja u savremenom dobu.
Zemljotresi kao podsetnik na moć prirode
Ovi događaji nam neprestano ukazuju koliko je Zemlja moćna i nepredvidiva. Nauka i tehnologija danas nam pomažu da bolje razumemo i pratimo seizmičke aktivnosti, ali priroda i dalje čuva svoju moć da nas iznenadi.
Kako ističu stručnjaci, priprema i edukacija su najbolji načini da se smanje posledice ovakvih katastrofa u budućnosti.
