Cena kafe u kafićima i marketima izmiče kontroli – Srbija ne zaostaje po skupoći
Za mnoge, šolja kafe nije stvar prestiža, već jednostavno – navika. Međutim, u zemlji gde su prosečne plate niske, a inflacija neumoljiva, kafa sve češće postaje luksuz.
Gde kafa dostiže astronomske cene
Evropa poslednjih godina beleži ogroman rast cena kafe, kako u ugostiteljskim objektima, tako i na policama supermarketa. Prema istraživanjima iz 2025. godine, najskuplji kapućino u Evropi možete popiti u Kopenhagenu, gde jedna šolja u proseku košta čak 5,81 evro. Prate ga Rejkjavik i Cirih, sa cenama iznad 5 evra.
Nasuprot tome, Srbija (na teritoriji Kosova) trenutno nudi najjeftiniji kapućino u Evropi, prosečno 1,27 evra. Na prvi pogled, deluje kao utešna vest za domaće potrošače. Ali, prava slika troškova krije se u cenama kafe u maloprodaji.
Cena kafe u marketima – prava kafena drama
Dok cene po kafićima donekle osciliraju u zavisnosti od grada i lokacije, cene mlevene i instant kafe u supermarketima u Srbiji dostigle su vrtoglavih 4.400 dinara po kilogramu. To je više od 37 evra za kilogram, što je za većinu potrošača u Srbiji – apsolutno nepriuštivo.
„To je ludilo. U zemlji gde većina ljudi ne zarađuje ni 700 evra mesečno, dati skoro 40 evra za kilogram kafe je ravno ekonomskom bezumlju“, kaže za naš portal Beograđanin Ivan R., dugogodišnji ljubitelj kafe.
U poređenju, u Italiji, gde je kafa gotovo deo nacionalnog identiteta, kilogram kvalitetne kafe može da se nađe za oko 15 do 20 evra. U Nemačkoj, cena se kreće oko 12 do 18 evra, dok su u Poljskoj i Mađarskoj pakovanja od 1kg dostupna za 10 do 15 evra, u zavisnosti od brenda i prodavnice.
Srbija tako debelo prednjači u nelogičnosti – kafa jeftina u kafiću, ali preskupa kod kuće.
Ko najviše pije, a ko plaća najviše
Iako Britanci piju najviše kafe za poneti, skoro dve šolje dnevno po osobi, Francuzi su ti koji je plaćaju najviše – 3,42 evra po šolji, posebno za late i makijato. Ipak, ni oni ne plaćaju kilogram kafe u prodavnici skoro 4.500 dinara.
U Italiji, zemlji koja je sinonim za espresso i kapućino, cena jedne šolje u kafiću je u proseku 1,53 evra – skoro četiri puta niža nego u Kopenhagenu, i nekoliko puta ispod cene kilograma kafe u srpskim marketima.
Kafa kao luksuz, ili kao zamka
U zemlji gde sve više ljudi odustaje od vožnje automobila zbog goriva, a od mesa zbog cena – kafa je poslednji ritual koji mnogi ne žele da napuste. Ali ako se ovakav trend nastavi, čak i obična turska kafa mogla bi postati privilegija.
„Ako nastavi ovim tempom, doći ćemo u situaciju da kupovina kafe postane mesečni trošak poput grejanja ili režija. I tada to više neće biti navika, već luksuz“, dodaje Ivan, dok završava poslednji gutljaj kafe iz termos boce na klupi u parku.
Za prosečnu porodicu u Srbiji, kafa je postala tihi luksuz – ona mala stvar koja i dalje pruža osećaj normalnosti, iako sve drugo oko nas poskupljuje. Pitanje je – dokle ćemo moći da je priuštimo?
