Posle nedelja suvog vremena i toplog vetra koji je ozbiljno iscrpeo oranice širom Vojvodine, kiša koja je ovih dana pala stigla je gotovo u poslednjem trenutku za proizvođače duvana. U selima širom Srema počelo je rasađivanje mladih biljaka, a poljoprivrednici kažu da je vlaga bila presudna kako bi se sadnice primile i nastavile razvoj bez većih gubitaka.
Najviše aktivnosti trenutno ima u Golubinci i Hrtkovci, gde dominira proizvodnja sorte virdžinija. Upravo taj tip duvana poslednjih godina postao je jedna od najvažnijih kultura u pojedinim delovima Srema, jer proizvođačima donosi sigurniji otkup i stabilniju zaradu u poređenju sa pojedinim ratarskim kulturama.
Poljoprivrednici navode da je ovog proleća zemlja bila gotovo potpuno isušena, a visoke temperature dodatno su otežavale sadnju. Bez sistema za navodnjavanje, mlade biljke bi veoma teško opstale u takvim uslovima. Duvan je kultura koja zahteva precizan balans sunca, toplote i vlage, pa svako odstupanje može značajno uticati na kvalitet lista i konačan prinos.
Iako vremenske prilike poslednjih godina postaju sve nepredvidivije, interesovanje za proizvodnju duvana u Srbiji ne opada. Naprotiv, površine pod ovom kulturom beleže rast, a pojedini proizvođači ističu da upravo organizovana proizvodnja i sigurni ugovori sa velikim kompanijama predstavljaju razlog zbog kojeg ostaju u ovom poslu uprkos zahtevnim uslovima rada.
Virdžinija ostaje glavni adut sremskih proizvođača
Višegodišnji proizvođači iz Srema ističu da je sorta virdžinija i dalje najisplativija opcija za ovaj deo Srbije. Teren u okolini Hrtkovaca i Golubinaca pokazao se kao izuzetno pogodan za njen uzgoj, dok se u severnoj Bačkoj uglavnom proizvodi berlej. Razlika nije samo u sorti, već i u samom načinu sušenja i tržišnoj nameni duvana.
Poljoprivrednik iz Hrtkovaca Živko Rajaković kaže da je ove godine čekao da sadnice dodatno ojačaju pre izlaska na njivu. Kako objašnjava, suva zemlja „kao kreč“ nije dozvoljavala brz prijem mladih biljaka, pa je svako prerano rasađivanje moglo izazvati ozbiljne gubitke. Upravo zato su mnogi proizvođači pažljivo pratili vremensku prognozu i čekali prve ozbiljnije padavine.
Berba prvih strukova očekuje se početkom jula, a proizvođači se nadaju stabilnijoj sezoni nego prošle godine, kada su tropske temperature pravile ozbiljne probleme širom regiona. Oni koji imaju sisteme za navodnjavanje uspeli su da očuvaju prinose čak i tokom ekstremno toplih perioda, dok su manji proizvođači bez dodatne infrastrukture imali znatno više problema.
Cena osušenog duvana prošle godine dostigla je oko 5,5 evra po kilogramu, ali otkupna cena za ovu sezonu još nije definisana. Proizvođači ipak kažu da trenutno najveću neizvesnost ne izaziva tržište, već rast troškova energije potrebne za sušenje duvana, posebno gasa i električne energije.
Kompanije finansiraju proizvodnju od goriva do dnevnica
Za razliku od mnogih drugih poljoprivrednih grana, proizvodnja duvana u Srbiji uglavnom funkcioniše kroz organizovani sistem saradnje sa velikim kompanijama. Proizvođači navode da im otkupljivači obezbeđuju seme, đubrivo, zaštitu, stručne savete, ali i finansijsku podršku tokom cele sezone.
Rajaković ističe da bez takvog modela mnogi poljoprivrednici danas ne bi mogli ni da započnu proizvodnju. Troškovi goriva, dnevnica, hemije i energije postali su toliko visoki da mali proizvođači teško mogu sami da finansiraju kompletnu sezonu. Upravo zato avansi koje kompanije daju unapred za mnoge predstavljaju ključ opstanka.
Duvan je jedna od retkih kultura u kojoj proizvođači unapred znaju kome prodaju robu i pod kojim uslovima će ona biti preuzeta. To donosi određenu sigurnost koju mnogi ratari danas nemaju kod žitarica ili industrijskog bilja. Međutim, zauzvrat se očekuje striktno poštovanje pravila proizvodnje i kvaliteta lista.
Ekonomisti podsećaju da duvanska industrija i dalje ima značajan uticaj na budžet Srbije. Prema podacima iz sektora, duvan i srodni proizvodi donose milijarde dinara kroz poreze, akcize i izvoz, dok je spoljnotrgovinska razmena ovog sektora među stabilnijim segmentima domaće privrede.
Besplatna kuća i obrok na njivi postali način da se pronađu radnici
Jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede poslednjih godina jeste nedostatak sezonske radne snage. Mnogi proizvođači širom Srbije žale se da više ne mogu da pronađu dovoljno ljudi za fizičke poslove na njivi, čak ni uz povećane dnevnice. Međutim, pojedini proizvođači u Sremu pokušavaju da taj problem reše dodatnim pogodnostima za radnike.
Rajaković kaže da mu već godinama dolazi ista porodica iz Kostolac, kojoj je obezbedio kuću za stanovanje bez naknade. Radnici imaju besplatnu struju i vodu, dok je satnica za posao na njivi trenutno 600 dinara. Uz to dobijaju i obrok tokom rada, što je postalo važan faktor u privlačenju sezonskih radnika.
Takvi uslovi danas nisu retkost u pojedinim delovima poljoprivrede, posebno u sektorima koji zahtevaju mnogo ručnog rada. Poljoprivrednici sve češće nude smeštaj, hranu i dodatne pogodnosti jer bez toga teško mogu da zadrže radnu snagu tokom cele sezone. Mnogi mlađi radnici odlaze u inostranstvo ili biraju poslove koji su fizički manje zahtevni.
Uprkos svim izazovima, sremske njive ovih dana ponovo su pune radnika i mladih strukova virdžinije koji će tokom leta dati jednu od najvažnijih industrijskih kultura u ovom delu Srbije. Za proizvođače, sezona je tek počela, ali već sada je jasno da će borba sa klimom, troškovima i nedostatkom radne snage biti jednako važna kao i sama proizvodnja.
