Najviši nivo od svinjskog gripa
Prema podacima koje je objavila norveška agencija za statistiku, poslednji put kada je stopa bolovanja bila ovako visoka, 2009. godine, zemlja je bila pogođena talasom svinjskog gripa. Zanimljivo je da je trenutna stopa čak veća nego u periodu vrhunca pandemije kovida-19, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Povećanje bolovanja primećeno je u gotovo svim sektorima, što predstavlja veliki rizik po norveško tržište rada i dugoročno finansiranje države.
Socijalna zaštita na ispitu
Norveška je poznata po svom socijalnom sistemu koji pruža podršku građanima “od kolevke do groba”, ali taj sistem se finansira kroz visoke poreze i zavisi od visoke stope zaposlenosti. Ova situacija dovodi u pitanje održivost takvog modela, pogotovo uzimajući u obzir najavljeni pad prihoda od nafte i gasa u budućnosti.
Iako država ima na raspolaganju državni fond vredan 1,7 biliona dolara, očekivani pad prihoda iz energetskog sektora povećava pritisak na javne finansije. Kako izveštava Blumberg, ovaj trend može dodatno opteretiti budžet, naročito s obzirom na to da troškovi za lečenje bolesnih i invalida već čine 22 odsto javne potrošnje, odnosno osam procenata BDP-a Norveške.
Vlada priprema promene
Norveška vlada, predvođena laburistima, najavila je da će krajem meseca predložiti određene promene u socijalnom sistemu, kako bi se situacija stabilizovala. Međutim, kako prenosi RT Balkan, vlada je već signalizirala da se nivo beneficija verovatno neće smanjivati, iako mnoge međunarodne organizacije već ocenjuju norveške socijalne beneficije kao izuzetne.
Pitanje koje se postavlja je kako će Norveška balansirati između održavanja visokog nivoa socijalne zaštite i pritisaka koji dolaze sa sve većim brojem bolovanja i smanjenjem prihoda iz naftnog sektora.
