Srbija ulazi u novu fazu razvoja agrara kroz uvođenje regenerativne poljoprivrede, modela koji bi u narednim godinama mogao značajno da promeni način na koji se obrađuje zemlja i proizvodi hrana. Ovaj koncept prvi put dobija jasno mesto u zakonodavnom okviru kroz Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2026. do 2034. godine, čime država signalizira ozbiljan zaokret ka održivijim praksama.
Dokument se trenutno nalazi u fazi javne rasprave, otvorene do kraja marta, a predstavnici institucija i privrede već ukazuju da bi ova strategija mogla postati jedna od najvažnijih reformi agrarnog sektora u poslednjoj deceniji. Posebno se ističu planovi za modernizaciju tržišta poljoprivrednih proizvoda, digitalizaciju sistema podsticaja i uvođenje preciznijih mehanizama podrške proizvođačima.
Regenerativna poljoprivreda podrazumeva metode koje obnavljaju plodnost zemljišta, povećavaju sadržaj organske materije i smanjuju negativne uticaje na životnu sredinu. U praksi, to uključuje rotaciju useva, smanjenu obradu zemljišta, bolju kontrolu stočne ishrane i veću povezanost poljoprivrede sa lokalnim ekosistemima.
Za mnoge proizvođače, naročito u stočarstvu, ova promena znači i novu strukturu podsticaja, kao i drugačiji način vrednovanja kvaliteta proizvoda, što će posebno biti vidljivo u sektoru proizvodnje mleka.
Šta nove mere znače za proizvođače mleka
Jedna od najvažnijih promena odnosi se na uvođenje premija za mleko prema kvalitetu, što bi trebalo da podstakne modernizaciju farmi i unapređenje standarda proizvodnje. Time država pokušava da približi domaći sektor pravilima koja već važe na mnogim evropskim tržištima.
Predviđeno je i uvođenje elektronskog registra podsticaja, kao i jedinstvene knjige polja, što bi trebalo da smanji administrativne prepreke i omogući transparentnije upravljanje subvencijama. Poljoprivrednici bi, prema planovima, lakše pratili dostupne programe podrške i konkurisali za sredstva namenjena razvoju proizvodnje.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stana Božović naglasila je da pitanje proizvodnje hrane ima strateški značaj za stabilnost zemlje, posebno u vremenu globalnih tržišnih poremećaja i klimatskih izazova. Kako je istakla, Srbija raspolaže kapacitetima da obezbedi značajan deo hrane iz sopstvenih resursa, što postaje ključna prednost u kriznim okolnostima.
U tom kontekstu posebna pažnja usmerena je na male i srednje proizvođače, ali i na kompanije koje izvoze poljoprivredne proizvode i doprinose rastu domaće ekonomije. Planirane mere imaju za cilj da povećaju produktivnost, ali i da ojačaju veze između poljoprivrede, turizma i ruralnog razvoja.
Zašto se poljoprivredni model mora menjati
Poljoprivreda je i dalje jedan od ključnih stubova srpske ekonomije, sa više od pola miliona ljudi koji direktno ili indirektno rade u ovom sektoru. Godišnji izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda dostiže oko pet milijardi evra, ali stručnjaci upozoravaju da postoje ozbiljni izazovi koji zahtevaju drugačiji pristup proizvodnji.
Među najvećim problemima izdvajaju se degradacija zemljišta, rast emisija ugljen-dioksida i klimatske promene koje sve više utiču na prinose i stabilnost proizvodnje. Upravo zato se sve više govori o prelasku na modele koji ne samo da čuvaju prirodne resurse već ih i obnavljaju.
Prema analizama koje su sprovedene u saradnji sa međunarodnim partnerima, značajan deo emisija CO₂ u sektoru hrane dolazi iz primarne proizvodnje, odnosno direktno sa farmi i poljoprivrednih parcela. Iskustva proizvođača koji već godinama primenjuju regenerativne metode pokazuju da je moguće povećati kvalitet zemljišta i istovremeno smanjiti negativan uticaj na okolinu.
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da rezultati iz prakse pokazuju kako već u prvim godinama primene ovih metoda dolazi do vidljivog poboljšanja strukture zemljišta, ali i značajnog smanjenja emisija štetnih gasova.
Pilot projekti u pripremi
Jedan od narednih koraka biće pokretanje pilot projekata takozvanih regenerativnih biodistrikta, koji bi okupili proizvođače, naučnike, kompanije i lokalne zajednice oko zajedničkog cilja – održive proizvodnje hrane. Ideja je da se na određenim teritorijama testiraju nove prakse i modeli saradnje koji bi kasnije mogli da se prošire širom zemlje.
Ovi projekti trebalo bi da pokažu kako inovacije u poljoprivredi mogu doneti i ekonomske koristi, a ne samo ekološke rezultate. U planu su i dodatni investicioni podsticaji, naročito za nabavku savremene opreme i tehnologija koje omogućavaju efikasniju proizvodnju uz manju potrošnju resursa.
Predstavnici Ministarstva su tokom sastanka sa članovima Saveta za hranu i poljoprivredu predstavili i nove nacrte zakona koji se odnose na bezbednost hrane i zaštitu bilja. Posebno značajna promena odnosi se na izdvajanje oblasti hrane za životinje u poseban zakon, čime bi se regulativa dodatno precizirala.
Usvajanjem tih propisa Srbija bi u potpunosti uskladila zakonodavstvo sa standardima Evropske unije, što bi domaćim proizvođačima otvorilo šire mogućnosti za izvoz i dugoročnu stabilnost poslovanja. Za mnoge farmere, posebno one koji proizvode mleko i stočnu hranu, to znači i nove šanse, ali i obavezu prilagođavanja modernim pravilima tržišta.
Na duži rok, ova reforma mogla bi da označi početak transformacije srpskog agrara – od tradicionalne proizvodnje ka savremenom, održivom i konkurentnom sistemu koji može da odgovori na izazove budućnosti.
