Srbija se priprema za novi korak u borbi protiv klimatskih promena — uvođenje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema nacrtu zakona, domaći zagađivači će od 2026. godine plaćati četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida (CO₂) i njegovih ekvivalenata. Ova mera ima za cilj da smanji zagađenje, ali i da spreči odliv novca iz zemlje, jer će omogućiti domaćim kompanijama da taj iznos odbiju od takse koju plaćaju pri izvozu u Evropsku uniju, u skladu sa evropskim mehanizmom CBAM.
Kako navode nadležni, novi propis predstavlja važan iskorak u usklađivanju sa evropskim standardima i istovremeno stvara ekonomski podsticaj da industrija ulaže u modernije, ekološki prihvatljivije tehnologije. Time Srbija pokušava da uspostavi ravnotežu između ekonomskog razvoja i očuvanja životne sredine.
Koga će porez najviše pogoditi
Ova nova fiskalna obaveza neće važiti za sve privredne subjekte, već isključivo za pravna lica i preduzetnike koji poseduju dozvole za emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Porez je posebno usmeren ka pet sektora koji proizvode najveće količine zagađenja — proizvodnji cementa, aluminijuma, čelika i ferolegura, veštačkih đubriva i električne energije.
Ovi sektori, prema procenama, uzrokuju više od 57 odsto ukupnih emisija CO₂ u Srbiji, pa su logično izdvojeni kao prioritetni za primenu nove mere. Iako će trošak biti značajan, mnogi ekonomisti ocenjuju da će dugoročni efekat biti pozitivan, jer će kompanije biti prinuđene da ulažu u energetsku efikasnost i smanjenje emisija, što bi u budućnosti moglo značajno da smanji njihove operativne troškove.
Način obračuna i planirane olakšice
Poreska stopa od četiri evra po toni CO₂ ekvivalenta biće fiksna, ali će osnovica biti umanjena za takozvanu referentnu emisiju — količinu zagađenja koja se smatra tehnološki neizbežnom. Na taj način, oporezuje se samo višak zagađenja, što, prema rečima stručnjaka, motiviše kompanije da investiraju u čistije tehnologije.
Za velike industrijske emitere, poput cementara ili termoelektrana, ovaj porez bi mogao da znači dodatni trošak i do milion evra godišnje, ukoliko im emisije dostižu 250.000 tona CO₂ ekvivalenta. Međutim, država planira i olakšice kako bi ublažila prelazni period.
Najveća pogodnost predviđena je za subjekte iz elektroenergetskog sektora, koji će moći da ostvare poreski kredit u visini od 20 odsto investicija uloženih u smanjenje emisija. Taj kredit se, ipak, može primeniti samo do 80 odsto ukupne poreske obaveze, što znači da će preduzeća i dalje snositi deo troška, ali uz značajno manji finansijski pritisak.
Korak ka čistijem i samoodrživom razvoju
Uvođenjem ovog poreza Srbija ne samo da odgovara na zahteve Evropske unije, već i pokazuje nameru da ekološke politike postanu deo nacionalne strategije razvoja. Ministarstvo zaštite životne sredine ističe da je reč o „investiciji u budućnost“ i da će se prihod od poreza koristiti za finansiranje zelenih projekata, poput modernizacije energetskih postrojenja i unapređenja sistema za praćenje emisija.
Javna rasprava o zakonu je u toku, a očekuje se da će oba propisa — o domaćem porezu i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda — biti usvojena do kraja godine. Njihova primena počeće 1. januara 2026. godine, paralelno sa primenom evropskog CBAM mehanizma.
Kako zaključuju ekonomski analitičari, „ovo je trenutak kada se industrija mora prilagoditi novoj realnosti — manje zagađenja znači više konkurentnosti na tržištima budućnosti“.
