Poljoprivrednici koji žele da ostvare pravo na podsticaje za investicije u fizičku imovinu gazdinstava imaju rok do 17. oktobra da podnesu zahteve za podršku u podizanju višegodišnjih zasada voćaka i hmelja.
Prema javnom pozivu, maksimalni iznos podsticaja koji se može dodeliti jednom gazdinstvu tokom jedne kalendarske godine je tri miliona dinara. Ovi podsticaji važe za nove zasade podignute u četvrtom kvartalu 2023. godine, kao i u prvom i drugom kvartalu 2024. godine, dok je za zasade jagoda rok produžen do trećeg kvartala 2024. godine.
Uslovi i rokovi za realizaciju investicija
Za sadnice voćaka i hmelja, opredeljeno je 2,5 miliona dinara, dok je za naslone za zasade izdvojeno 825.000 dinara. Za pripremu zemljišta, kopanje jama, kao i za nabavku supstrata sa sertifikatom za zasade borovnice ili maline, obezbeđeno je 375.000 dinara.
Poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima u setvi pšenice
Dok se voćari i proizvođači hmelja spremaju za nove zasade, paori se suočavaju sa izazovima u setvi pšenice. Optimalni rok za setvu traje do 25. oktobra, a ove godine očekuje se da će pšenica biti posejana na samo 500.000 hektara, što je značajno manje u odnosu na prošlogodišnjih 625.000 hektara.
Mnogi poljoprivrednici su zabrinuti zbog visokih troškova setve, a stručnjaci, poput profesora dr Miroslava Maleševića, savetuju da se pšenica ne seje previše gusto, već da je dovoljno 450 zrna po kvadratnom metru.
Cena pšenice ne ide u korak s troškovima
Poljoprivrednici, poput Saše Atanaskovića iz Turije, žale se da cene pšenice stagniraju već više od deset godina, dok su troškovi repromaterijala znatno porasli. Atanasković ističe da je realna cena pšenice sada 26-27 dinara, što bi omogućilo održivo poslovanje za mnoge ratare.
Setva pšenice ove godine će, prema procenama, biti skuplja za 5-6% u odnosu na prethodnu sezonu, a glavni razlog su varijacije u cenama semena i đubriva.
