Suša i visoke temperature koje su obeležile ovu godinu nisu sprečile profesionalne povrtare da ostvare zadovoljavajuće prinose. Iako je cena navodnjavanja dostizala čak 2.000 evra po hektaru, uložen trud se isplatio jer je većina povrća bila visokog kvaliteta, a prinosi su u mnogim slučajevima nadmašili očekivanja.
Profesionalni povrtari postigli su odlične rezultate u proizvodnji povrća kao što su crni i beli luk, paprika, paradajz, krastavci, lubenice i dinje. Količine dobijene na hektar varirale su u zavisnosti od tipa zemljišta, sorte i vrste setve, ali i od količine obezbeđene vode i hraniva. Kod graška je prinos bio između šest i osam tona po hektaru, mrkve od 50 do 60 tona, dok je paprika dala od 30 do 60 tona po hektaru. Paradajz je zabeležio rekordne prinose od 65 do čak 100 tona po hektaru.
Prema rečima prof. dr Žarka Ilina, uprkos izazovima, proizvođači su se dobro prilagodili teškim vremenskim uslovima. Kako je naveo, godina je bila izuzetno sušna i vrela, sa čak 70 dana afričke klime. U početnom vegetacionom periodu kasnila je setva graška, boranije, mrkve i peršuna, a problem su stvarale i visoke noćne temperature koje su se kretale iznad 20 stepeni. Takvi uslovi pogodovali su toploljubivim biljkama poput paradajza, paprika, krastavaca, lubenica i dinja, dok su za ostale vrste predstavljali značajan izazov.
Kupusnjače su posebno trpele zbog visokih temperatura, jer se fotosinteza mogla nesmetano odvijati tek od druge polovine septembra, kada su dnevne temperature pale na 25, a noćne ispod 18 stepeni. Uprkos obilnom navodnjavanju, prinosi karfiola, brokolija, kineskog kupusa i nekih korenastih vrsta povrća bili su niži nego inače. Međutim, kako ističe prof. Ilin, rezultati su i dalje bili zadovoljavajući, imajući u vidu nepovoljne vremenske uslove.
Iako je godina bila uspešna u pogledu kvaliteta i prinosa, cene povrća na pijacama ne prate visoke troškove proizvodnje. Kilogram krompira, jedne od osnovnih namirnica, košta svega 100 dinara, dok su svež kupus i crni luk još jeftiniji, što odražava slabiju kupovnu moć građana. Povrtari se, pored klimatskih izazova, sada suočavaju i s ekonomskim teškoćama, jer trenutne cene ne pokrivaju uloženi trud i investicije.
I pored toga, povrtari su ove godine pokazali da kvalitet i posvećenost mogu doneti dobre rezultate čak i u izuzetno nepovoljnim uslovima, čime su dodatno osnažili domaću poljoprivrednu proizvodnju.
