Na području Srbije aktivna su 23 požara na otvorenom prostoru, dok je najteža situacija u Deliblatskoj peščari, gde je vatra zahvatila više od 2.000 hektara. Na gašenju su angažovani pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije, kao i druge službe i javna preduzeća. U akciju su uključeni i helikopteri kako bi se vatra gasila iz vazduha i usporilo njeno širenje. Razmere požara zahtevaju istovremeno angažovanje velikog broja ljudi i tehnike na više lokacija.
Požari su registrovani na području Sremske Mitrovice, Kraljeva, Leskovca, Prijepolja, Beograda, Šapca, Prokuplja, Bora, Pančeva i Zaječara. Na pojedinim mestima vatrogasci se suočavaju sa nepristupačnim terenom, dok su u drugim područjima problem visoke temperature i brzo širenje vatre kroz suvu vegetaciju. Situacija se prati iz više operativnih centara kako bi raspoložive snage mogle da budu preusmerene tamo gde su najpotrebnije. Prioritet ostaju zaštita stanovništva, objekata i kritične infrastrukture.
Nadležne službe istovremeno prate moguće posledice požara po vodosnabdevanje, elektroenergetsku mrežu i kvalitet vazduha. Posebna pažnja posvećena je područjima u kojima bi širenje požara moglo da ugrozi naselja ili važne saobraćajne i energetske pravce. Vremenski uslovi dodatno otežavaju posao ekipama na terenu, posebno tamo gde vetar može promeniti pravac širenja plamena. Stanje se zato procenjuje kontinuirano, a mere se prilagođavaju razvoju situacije.
Deliblatska peščara zahvaćena velikim požarom
Najveći požar trenutno je u delu Deliblatske peščare kod Šumarka, gde je izgorela površina veća od 2.000 hektara. Na terenu rade pripadnici Sektora za vanredne situacije i Vojske Srbije, uz ekipe „Srbijavoda“ i „Vojvodinašuma“. U gašenje su uključena i dva helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova, koji mogu da deluju na teško dostupnim delovima požarišta. Kombinacija kopnenih i vazdušnih snaga koristi se kako bi se ograničilo dalje širenje vatre.
Deliblatska peščara predstavlja specifično područje zbog velikih površina pod rastinjem i konfiguracije terena. U takvim uslovima požar može brzo menjati pravac, naročito kada su prisutni jak vetar i izrazito suva vegetacija. Ekipe na zemlji moraju da rade na različitim delovima požarišta, dok se iz vazduha pokušavaju potisnuti aktivni frontovi. Obim zahvaćene površine dodatno komplikuje organizaciju gašenja i dopremanje vode.
Istovremeno se prati stanje infrastrukture u okolini požarišta. Nadležni kontrolišu vodosnabdevanje i snabdevanje električnom energijom i spremni su da intervenišu ukoliko požar ugrozi mreže ili objekte. Takva procena važna je i zbog mogućnosti promene pravca širenja vatre. U uslovima velikog požara zaštita stanovništva ne podrazumeva samo gašenje plamena, već i pravovremeno reagovanje na moguće posledice.
Težak teren usporava intervencije
Dodatne snage angažovane su na požarima u okolini Kraljeva. Na planini Stolovi vatra je zahvatila oko 200 hektara, dok je kod Magliča požar obuhvatio približno 170 hektara. U Polumiru je zahvaćeno oko hektar niskog rastinja, ali intervenciju otežavaju izrazito nepristupačan i kamenit teren. Takvi uslovi ograničavaju kretanje vozila i zahtevaju veće angažovanje ekipa na zemlji.
Situacija je povoljnija u Gabrovnici kod Zaječara, gde je požar ugašen tokom popodnevnih sati. Ipak, nakon lokalizacije ostaje potreba za nadzorom terena kako bi se sprečilo ponovno aktiviranje požarišta. Kod velikih požara tinjajuća vegetacija može predstavljati rizik čak i nakon što otvoreni plamen nestane. Zato se intervencija ne završava u trenutku kada je vatra vidljivo ugašena.
Nadležni timovi istovremeno raspoređuju ljudstvo i tehniku prema razvoju situacije na različitim lokacijama. Cilj je da se požari drže pod kontrolom i spreči njihovo približavanje naseljenim područjima. Brza promena uslova na terenu zahteva stalnu komunikaciju između vatrogasaca, vojske, lokalnih službi i drugih angažovanih ekipa. Svako poboljšanje na jednom požarištu može omogućiti preusmeravanje snaga na lokaciju gde je situacija složenija.
Prati se i stanje vode i vazduha
Pored neposrednog gašenja požara, nadležne institucije prate i moguće posledice nepovoljnih vremenskih uslova. Posebno se kontrolišu vodosnabdevanje, kvalitet vode i kvalitet vazduha, kao i stanje vodostaja na rekama. Istovremeno se prati stabilnost snabdevanja električnom energijom u područjima koja bi mogla biti pogođena požarima. Takav nadzor omogućava da se problemi uoče pre nego što prerastu u veći rizik za stanovništvo.
Veliki požari mogu uticati na kvalitet vazduha i u udaljenijim naseljima, u zavisnosti od pravca vetra i količine dima. Zbog toga se situacija ne procenjuje samo prema površini zahvaćenoj vatrom, već i prema mogućim posledicama po okolinu. Posebna pažnja potrebna je u područjima gde se požari približavaju infrastrukturi ili naseljima. Vremenska prognoza ostaje važan deo planiranja daljih intervencija, jer temperatura, vetar i vlažnost direktno utiču na ponašanje požara.
Dok ekipe nastavljaju borbu sa vatrom na više lokacija, raspoloživi kapaciteti ostaju usmereni na najugroženija područja. Angažovanje vatrogasaca, vojske, javnih službi i helikoptera pokazuje razmere trenutnog opterećenja sistema zaštite i spasavanja. Situacija će zavisiti od razvoja vremenskih uslova i uspešnosti lokalizovanja aktivnih požarišta. Najvažnije je sprečiti dalje širenje vatre i zaštititi ljude, objekte i infrastrukturu dok se poslednja aktivna žarišta ne stave pod kontrolu.
