Posle godine koju je obeležila suša, proizvođači šljive u Šumadiji ove sezone imaju mnogo više razloga za zadovoljstvo. Rod je na pojedinim parcelama izuzetno dobar, a prinosi premašuju očekivanja i u najboljim zasadima dostižu oko 35 tona po hektaru. Stabilnije vremenske prilike omogućile su voćkama da bolje razviju plod, pa je ovogodišnja berba znatno izdašnija nego prethodne. Ipak, dobar prinos sam po sebi ne garantuje i veću zaradu proizvođačima.
Berba je već počela, a među prvim sortama koje stižu na tržište nalazi se Čačanska rana. U zasadima je zastupljen i stenlej, koji zauzima značajan deo proizvodnje i koristi se za različite namene. Kako sezona odmiče, na red dolaze i sorte namenjene preradi, sušenju i proizvodnji tradicionalne šljivovice. Za proizvođače tada počinje najvažniji deo sezone, jer kvalitet i plasman ploda direktno određuju konačan prihod.
Šljiva je i dalje jedno od najvažnijih voća u ovom delu Srbije. Šumadija ima oko četiri miliona stabala, pa se kretanje roda i otkupnih cena direktno odražava na veliki broj poljoprivrednih gazdinstava. Dobar rod može da popravi prihode posle slabije sezone, ali istovremeno veća ponuda može izvršiti pritisak na cenu. Upravo zato proizvođači ove godine sa posebnom pažnjom prate tržište.
Stari zasadi daju manje, novi menjaju proizvodnju
U Šumadiji se poslednjih godina podižu novi zasadi i postepeno menja sortiment. Savremenija proizvodnja omogućava bolju primenu rezidbe, zaštite i drugih agrotehničkih mera, što može značajno uticati na prinos i kvalitet ploda. Takvi zasadi lakše odgovaraju zahtevima tržišta, naročito kada je potrebna ujednačena veličina i kvalitet šljive. Promena sortimenta tako postaje jedan od načina da se proizvodnja prilagodi savremenim uslovima.
Istovremeno, deo šljivika čine stari zasadi crvene ranke koji se održavaju sa malo ili bez adekvatnih agrotehničkih mera. U takvim voćnjacima prinosi su znatno slabiji, bez obzira na to što šljiva može dobro da rodi u povoljnim vremenskim uslovima. Starost stabala, zapuštenost i nedovoljna zaštita direktno ograničavaju proizvodni potencijal. Zbog toga razlika između dobro održavanog zasada i starog šljivika može biti veoma velika.
Berba će prema očekivanjima trajati do početka septembra, dok će se u višim predelima završavati nešto kasnije. Dinamika zavisi od sorte, nadmorske visine i mikroklimatskih uslova u pojedinim voćarskim područjima. Proizvođačima predstoji period intenzivnog rada, jer plod mora biti obrđen i plasiran u relativno kratkom roku. Kvalitet, brzina berbe i organizacija otkupa zato će biti jednako važni kao i količina ovogodišnjeg roda.
Veći rod ne znači automatski veću zaradu
Najveća neizvesnost za proizvođače trenutno nije količina šljive, već cena po kojoj će moći da je prodaju. Kada je rod dobar, na tržištu se pojavljuje veća količina ploda, što može da utiče na otkupnu cenu. Ako potražnja ne prati povećanu ponudu, veći prinos može imati manji efekat na konačnu zaradu nego što se očekuje. Troškovi proizvodnje, uključujući zaštitu, gorivo, radnu snagu i berbu, dodatno određuju koliko novca ostaje proizvođaču.
Poseban značaj ima šljiva namenjena industrijskoj preradi i proizvodnji rakije. Takav plasman može da prihvati veće količine roda, ali cena zavisi od kvaliteta, namene i uslova otkupa. Deo proizvođača oslanja se i na preradu sopstvenog roda, čime pokušava da smanji zavisnost od trenutne tržišne cene svežeg ploda. Šljiva tako ostaje važna ne samo kao voće za direktnu prodaju, već i kao sirovina za domaću prehrambenu i prerađivačku industriju.
Ovogodišnja berba zato donosi kontrast koji je poznat poljoprivrednicima: priroda je posle loše sezone omogućila oporavak roda, ali tržište tek treba da pokaže koliko će taj rezultat vredeti. Dobri prinosi mogu biti važan podsticaj za obnovu i širenje zasada, posebno ako otkupne cene budu dovoljno visoke da pokriju rastuće troškove. U suprotnom, obilje ploda može postati problem za proizvođače koji nemaju siguran kanal prodaje. Šumadijski šljivici ove godine jesu puni, ali odgovor na pitanje da li će sezona biti finansijski uspešna tek treba da stigne sa tržišta.
