Rodna ravnopravnost u Srbiji različito se doživljava u zavisnosti od toga da li o njoj govore muškarci ili žene. Novo istraživanje pokazuje da šest od deset muškaraca smatra da je ravnopravnost već ostvarena, dok takav stav deli znatno manji broj žena, što ukazuje na razliku između formalnih pravila i iskustva u svakodnevnom životu.
Muškarci ravnopravnost najčešće povezuju sa zakonima i institucijama, odnosno činjenicom da propisi ne prave razliku između polova. Žene, međutim, pažnju više usmeravaju na praktične situacije, poput podele obaveza u porodici, položaja na tržištu rada i prepreka sa kojima se suočavaju.
Predstavnici institucija ukazuju da upravo ta razlika u perspektivi predstavlja jedan od ključnih problema. Dok jedan deo društva smatra da su jednake mogućnosti već obezbeđene kroz zakonski okvir, drugi ukazuje da svakodnevna praksa još uvek pokazuje brojne neravnopravnosti.
Istraživanje o stavovima muškaraca prema rodnoj ravnopravnosti pokazalo je da tradicionalni obrasci ponašanja i dalje imaju snažan uticaj. Posebno se izdvajaju pitanja roditeljstva, neplaćenog rada u domaćinstvu i očekivanja koja se postavljaju pred žene.
Tradicionalne uloge i dalje oblikuju porodične obaveze
Jedan od najvećih izazova ostaje podela poslova u domaćinstvu. Iako veliki broj muškaraca ističe da smatra važnom ulogu oca u odrastanju deteta, detaljnija pitanja pokazuju da je manji broj spreman da koristi mogućnosti poput odsustva sa posla radi nege deteta.
Podaci ukazuju da muškarci i dalje češće sebe vide kao pomoć u kući, a ne kao ravnopravne učesnike u svim kućnim obavezama. Takav način razmišljanja ostavlja najveći deo svakodnevnih zadataka na ženama, čak i kada oba partnera rade i ostvaruju prihode.
Poseban problem predstavlja neplaćeni rad koji često ostaje nevidljiv u društvenim i ekonomskim analizama. Briga o deci, priprema hrane, održavanje domaćinstva i organizacija porodičnih obaveza uglavnom se i dalje povezuju sa ženskom ulogom.
Stručnjaci ocenjuju da takva praksa može imati posledice i na položaj žena na tržištu rada. Veće porodične obaveze mogu otežati napredovanje, dodatno obrazovanje i ravnopravno učešće u profesionalnom životu.
Različita očekivanja prema ženama i muškarcima
Istraživanje je pokazalo da postoji nesklad između stavova o jednakosti i stvarnih očekivanja prema muškarcima i ženama. Iako mnogi smatraju da oba pola treba da imaju jednake mogućnosti za rad i zaradu, deo ispitanika i dalje veruje da bi žena prvenstveno trebalo da bude usmerena na porodicu.
Oko dve trećine muškaraca obuhvaćenih istraživanjem smatra da porodica treba da bude prioritet žene. Takvi stavovi pokazuju da tradicionalni modeli i dalje utiču na očekivanja o tome ko treba da preuzme određene uloge u domaćinstvu.
Žene neravnopravnost često posmatraju kroz konkretna iskustva, uključujući prepreke pri zapošljavanju, stereotipe o sposobnostima i položaj žena u javnom životu. Za razliku od toga, muškarci češće polaze od činjenice da postoje zakoni koji garantuju jednaka prava.
Razlika u pogledima ne znači nužno da postoji potpuno suprotstavljanje ideji ravnopravnosti, već pokazuje da se isti društveni problem tumači iz različitih uglova. Upravo zbog toga, uključivanje muškaraca u razgovor o promenama smatra se važnim korakom ka smanjenju postojećeg jaza.
Finansijska kontrola i dalje izaziva zabrinutost
Jedan od posebno osetljivih nalaza istraživanja odnosi se na stavove o finansijskoj kontroli u partnerskim odnosima. Značajan broj ispitanih muškaraca smatra da postoje situacije u kojima je opravdano kontrolisati finansije partnerke, što otvara pitanje razumevanja ekonomskog nasilja.
Prema rezultatima istraživanja, gotovo polovina muškaraca ne smatra da finansijska kontrola može biti opravdana ni u jednoj situaciji. Ipak, činjenica da veliki broj ispitanika ima drugačiji stav ukazuje da je potrebno dodatno obrazovanje o oblicima kontrole i nasilja.
Finansijska nezavisnost predstavlja jedan od ključnih elemenata ravnopravnosti, jer omogućava veću slobodu odlučivanja i smanjuje mogućnost zavisnosti u odnosima. Kada jedna osoba ima potpunu kontrolu nad novcem, to može postati sredstvo ograničavanja druge strane.
Zbog toga će buduće aktivnosti biti usmerene na edukaciju, posebno mladih, kako bi se menjali obrasci koji se prenose kroz generacije. Razumevanje ravnopravnosti ne završava se donošenjem zakona, već se meri načinom na koji se ona primenjuje u svakodnevnom životu.
