Priče o humanoidnim robotima koji bi uskoro mogli da iznesu ljudsku trudnoću sve češće se pojavljuju na internetu, posebno uz razvoj veštačke inteligencije i robotike. Međutim, za tvrdnju da se takav robot već razvija za ljudsku trudnoću nema kredibilne naučne potvrde. Istraživanja veštačke materice zaista postoje, ali njihova stvarna namena i trenutni domet znatno se razlikuju od viralnih prikaza.
Naučnici već eksperimentišu sa sistemima koji bi mogli da podrže razvoj izuzetno prevremeno rođenih beba izvan tela majke. Ti eksperimenti uglavnom se oslanjaju na medicinske uređaje i kontrolisano okruženje, a ne na humanoidne robote. Tehnologija je još u eksperimentalnoj fazi i najveći izazov predstavlja bezbedan prelazak sa životinjskih modela na ljude. Ideja o robotu koji samostalno „rađa“ bebu za sada pripada više naučnoj fantastici nego savremenoj medicini.
Veštačka materica ima mnogo uži cilj
Istraživanje veštačke materice, poznato kao ektogeneza, razvija se decenijama na granici neonatologije, biologije i medicinske tehnologije. Jedan od najpoznatijih eksperimenata izveden je 2017. godine u Dečjoj bolnici u Filadelfiji, kada su istraživači održavali jagnjad u posebnom sistemu koji je simulirao uslove materice. Fetus je bio smešten u sterilnu tečnost, dok je kroz pupčanu vrpcu obezbeđena razmena gasova i hranljivih materija. Eksperiment je pokazao da određeni elementi razvoja fetusa mogu biti podržani izvan materice, ali nije predstavljao veštačku trudnoću za ljude.
Glavni cilj takvih istraživanja je mnogo konkretniji od stvaranja zamene za trudnoću. Naučnici žele da pomognu ekstremno prevremeno rođenim bebama, čiji organi još nisu dovoljno razvijeni za život u klasičnim uslovima neonatalne intenzivne nege. Takva tehnologija jednog dana mogla bi da premosti kritičan period između veoma ranog rođenja i trenutka kada su pluća i drugi organi spremni za samostalno funkcionisanje. To je medicinski problem koji se istražuje zbog preživljavanja i smanjenja posledica ekstremne prevremenosti.
Najveća prepreka je upravo složenost ljudskog razvoja. Sistem bi morao precizno da kontroliše temperaturu, sastav tečnosti, pritisak i razmenu kiseonika i ugljen-dioksida, uz očuvanje veoma osetljivog krvotoka kroz pupčanu vrpcu. Svaka greška mogla bi imati ozbiljne posledice po razvoj fetusa. Zato prelazak sa uspešnih eksperimenata na životinjama na bezbednu primenu kod ljudi predstavlja ogroman naučni i medicinski izazov.
Robot i veštačka materica nisu ista tehnologija
Viralne priče često spajaju nekoliko različitih oblasti u jednu spektakularnu sliku. Veštačka inteligencija može da pomaže u praćenju podataka i automatizaciji pojedinih procesa, dok robotika omogućava precizno upravljanje određenim uređajima. Nijedna od tih tehnologija sama po sebi ne rešava problem razvoja ljudskog fetusa izvan materice. Veštačka materica je pre svega medicinski sistem, a ne humanoidni robot.
Čak i kada bi veštačka materica jednog dana bila dovoljno razvijena za kliničku primenu, to ne bi automatski značilo da može da zameni kompletnu trudnoću od začeća do rođenja. Sadašnja istraživanja usmerena su prvenstveno na podršku veoma ranom razvoju, u periodu kada je fetus već prošao značajan deo trudnoće. Potpuna vantelesna trudnoća zahtevala bi rešavanje mnogo većeg broja bioloških, medicinskih i tehničkih problema. Za takav sistem trenutno ne postoji dokazana tehnologija.
Tu se otvaraju i pitanja koja ne mogu biti rešena samo inženjerskim napretkom. Ukoliko bi veštačka materica jednog dana stigla do kliničke primene, bilo bi potrebno urediti pitanje pristanka, odgovornosti, zaštite embriona i fetusa, kao i granica medicinske intervencije. Naučni razvoj bi zato morao da prati i ozbiljna etička i pravna rasprava. Za sada, međutim, rasprava o robotima koji nose ljudske bebe daleko je ispred onoga što je laboratorijski dokazano.
Razlika između stvarnog istraživanja i viralnih tvrdnji posebno je važna kada je reč o tehnologijama koje zadiru u samu osnovu ljudske reprodukcije. Veštačka materica jeste aktivna oblast istraživanja i njeni rezultati mogli bi jednog dana promeniti neonatalnu medicinu. Ali od eksperimentalne medicinske kapsule do potpuno autonomnog humanoidnog sistema koji nosi ljudsku bebu postoji ogroman jaz. Prema trenutno dostupnim naučnim saznanjima, roboti još ne mogu da iznesu ljudsku trudnoću.
