Smrt poglavara Rimokatoličke crkve pokrenula talas emocija i pitanje – da li Afrika dobija prvog papu?
Vest o smrti pape Franje u 88. godini života izazvala je duboku tugu među vernicima širom sveta, ali posebno u Africi, gde danas živi više od 272 miliona katolika. Ova brojka predstavlja čak petinu ukupne katoličke populacije na planeti, a ujedno i najbrže rastuću zajednicu unutar crkve.
Kako se Sveti presto priprema za novi izbor, Vatikan se suočava sa pitanjem koje bi moglo da odredi kurs crkve za decenije koje dolaze – da li je vreme da prvi afrički papa stane na čelo Rimokatoličke crkve u modernoj istoriji?
PAPA FRANJA I GLASOVI GLOBALNOG JUGA
Tokom svoje decenijske vladavine, papa Franja se zalagao za decentralizaciju moći i veću uključenost nerazvijenih regiona. Imenovao je više kardinala iz Afrike i Latinske Amerike nego ijedan od njegovih prethodnika, podsećajući da crkva mora čuti glas onih koji dolaze iz najugroženijih krajeva sveta. Njegovo delovanje otvorilo je vrata za globalnu perspektivu unutar vatikanske hijerarhije.
Uprkos tome, istorija pokazuje duboko ukorenjenu evropsku dominaciju. Poslednji i jedini afrički papa bio je Viktor I, koji je crkvom upravljao krajem drugog veka. Tokom više od 18 vekova, tron Svetog Petra pripadao je isključivo Evropljanima, iako je broj afričkih vernika višestruko rastao.
Afrika danas čini 20% svetske katoličke populacije, dok evropski udeo opada. Sve veći broj afričkih sveštenika vodi društvene inicijative i političke projekte, čime crkva na ovom kontinentu dobija novi autoritet i društvenu snagu. Ukoliko bi sledeći papa potekao iz Afrike, to ne bi bio samo simboličan izbor, već korak ka redefinisanju univerzalne crkve.
Kovčeg sa telom pape Franje prenet je juče u baziliku Svetog Petra, gde hiljade vernika dolaze da mu odaju poslednju počast. Zvona su odjekivala Rimom, dok je povorka prošla kroz Pijaca Santa Marta i Pijaca dei Protomartiri, u pratnji Švajcarske garde.
Kako su preneli iz italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na sahrani u subotu očekuje se više od 200.000 ljudi, kao i dolazak stotinu delegacija iz inostranstva. Kardinal Kevin Farel predvodio je misu po dolasku kovčega, dok je ceo događaj prenošen putem brojnih medija, s obzirom na njegov istorijski značaj.
AFRIKA NA PRAGU PRESEDANA
Među najčešće pominjanim imenima za novog papu nalaze se kardinal Piter Terkson iz Gane, poznat po hrabrim istupima o klimatskim promenama, siromaštvu i nejednakosti, i kardinal Fridolin Ambongo Basungu iz Demokratske Republike Kongo, koji već sada vodi ogromnu zajednicu od sedam miliona vernika.
Ako bi jedan od njih postao papa, to bi značilo ne samo priznanje Africi, već i korak ka dubljoj inkluziji i istinskom univerzalizmu unutar crkve. Kako ističu vatikanski analitičari, to bi mogao biti trenutak kada crkva više ne govori samo latinskim i evropskim jezikom, već jezikom svih svojih vernika, bez obzira na kontinent.
S obzirom na globalni uticaj Vatikana, izbor sledećeg pape mogao bi imati značajne posledice i po međunarodne odnose. U vremenu kada svet prolazi kroz krize identiteta, sukobe i klimatske promene, papa iz Afrike mogao bi uneti novu viziju – onu koja dolazi sa margina sveta, ali sa srcem koje kuca za sve ljude.
SVE OČI UPRTE U VATIKAN
Dok crkva i milioni vernika širom sveta čekaju odluku konklaa, postavlja se pitanje: da li će crkva nastaviti da gleda ka prošlosti, ili će otvoriti vrata novom dobu? Bez obzira na ishod, jasno je da se Vatikan nalazi na raskrsnici, i da bi sledeći korak mogao izmeniti način na koji se katolicizam doživljava širom sveta.
Katolička crkva danas više nego ikad ima priliku da pokaže da je zaista univerzalna. Da li će je iskoristiti, znaće se uskoro.
