Španija domaćin Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše

photo: Vecteezy

Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše obeležava se svakog 17. juna od 1994. godine, kada je i usvojena Konvencija UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD). Konvencija predstavlja jedini pravno obavezujući međunarodni okvir u ovoj oblasti, a čini je 197 članica.

Domaćin globalnog obeležavanja ovog dana za 2022. godinu biće Španija. Ujedinjene nacije i Vlada Španije 16. i 17. juna organizovaće konferenciju u Madridu, na kojoj će učestvovati nacionalni i međunarodni eksperti, kao i politički lideri, kako bi razgovarali o merama za borbu protiv dezertifikacije i suše.

Dezertifikacija predstavlja degradaciju zemljišta u sušnim područjima, usled čega se gubi njegova plodnost i pretvara se u pustinju. Procenjuje se da su suše po učestalosti i intenzitetu povećane za 29 odsto više od 2000. godine, a njima je 55 miliona ljudi pogođeno svake godine. Takođe, smatra se da bi do 2050. godine suše mogle da imaju uticaj na tri četvrtine svestke populacije, navodi se na sajtu UN.

Ključna poruka UN jeste da iako su suše deo prirode, one su sada učestalije i jačih razmera usled ljudskih aktivnosti, zbog čega je potrebno da sve države na svim nivoima budu solidarne i posvećene u sprovođenju akcija koje će doprineti ublažavanju suša.

Izvor: Energetski portal

Related articles

MATEMATIČKI GENIJE IZ TUTINA najbolji đak u poslednjih 100 godina Pobeđuje na takmičenjima, POMAŽE DRUGOVIMA NA KONTROLNOM

Pobednik u znanju, skromni dečak koji je na putu da postane genije, Mehmed Čalaković je u stogodišnjici osnovne škole „Rifat Burdžović Tršo“u Tutinu, proglašen za najboljeg đaka ikada. Od trećeg razreda učestvuje na školskim takmičenjima iz matematike, geografije, hemije i bosanskog jezika. Prošle godine je kao učenik sedmog razreda, na opštinskim i regionalnim takmičenjima osvojio […]

GUBITAK HRANLJIVIH MATERIJA IZ MORSKE HRANE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Britanske Kolumbije, pokazalo je da bi zemlje sa niskim prihodima mogle da se suoče sa smanjenjem hranljivih materija dostupnih iz morskih plovoda i ribe za 30 odsto do kraja veka. Uzrok mogućeg scenarija jesu klimatske promene, kojima su najviše pogođene upravo zemlje sa niskim prihodima, koje ujedno nemaju mogućnost da se […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *