Cene goriva u Srbiji ponovo otvaraju pitanje koliko je gorivo zaista dostupno prosečnom građaninu. Iako se poređenja najčešće rade samo kroz cenu jednog litra, stvarna slika je drugačija kada se uzme u obzir životni standard i visina primanja. Litar dizela u Srbiji košta gotovo kao u pojedinim bogatijim evropskim državama, ali su prosečne plate višestruko niže.
Prema evropskim poređenjima, Srbija se nalazi među zemljama sa visokim cenama dizela, dok je kod benzina oko sredine liste. Međutim, sama pozicija na tabeli ne pokazuje puni problem, jer građani u zemljama sa skupljim gorivom često imaju znatno veće zarade i veću kupovnu moć.
Za domaće vozače gorivo predstavlja mnogo veći finansijski teret nego za stanovnike zapadne Evrope, gde cena od dva evra po litru može biti podnošljivija zbog viših prihoda. U Srbiji trošak punog rezervoara često zauzima značajan deo mesečnog budžeta, posebno za porodice koje automobil koriste svakodnevno. Zbog toga se pitanje cene goriva ne svodi samo na to koliko košta litar na pumpi. Ključno pitanje jeste koliko litara građanin može da kupi od svoje prosečne zarade i koliko mu ostaje nakon osnovnih životnih troškova.
Dizel skuplji nego u većini Evrope
Prema dostupnim poređenjima evropskih cena, litar dizela u Srbiji košta oko 1,91 evro, što je svrstava među skuplja tržišta. U čak 27 evropskih država vozači mogu da natoče dizel po nižoj ceni, iako neke od tih zemalja imaju znatno viši standard života.
Među državama sa jeftinijim dizelom nalaze se Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija. Razlike na prvi pogled možda ne deluju velike, ali kod punog rezervoara mogu predstavljati značajan iznos, posebno za ljude koji svakodnevno prelaze veće kilometraže.
Na drugoj strani, zemlje poput Danske, Holandije i Švajcarske imaju još više cene dizela, koje prelaze dva evra po litru. Ipak, poređenje samo nominalne cene može da zavara, jer građani tih država u proseku raspolažu mnogo većim prihodima.
Isti litar goriva nema istu težinu za različite ekonomije. Dok vozač u bogatijoj evropskoj zemlji možda plaća skuplji dizel, taj trošak često predstavlja manji deo njegove mesečne zarade nego što je slučaj u Srbiji.
Benzin nije najskuplji, ali problem ostaje isti
Kod benzina je situacija nešto drugačija, jer se Srbija nalazi približno u evropskoj sredini. Cena od oko 1,70 evra po litru niža je nego u brojnim zapadnoevropskim državama, ali je i dalje visoka kada se uporedi sa domaćim primanjima.
Jeftiniji benzin mogu da pronađu vozači u zemljama poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije. Sa druge strane, u Danskoj, Holandiji i nekim drugim državama severne Evrope cena benzina prelazi dva evra po litru. Međutim, najveća razlika nije samo u cifri na displeju pumpe. Građanin Srbije koji zarađuje nekoliko stotina evra mesečno za gorivo izdvaja mnogo veći procenat prihoda nego građanin zemlje u kojoj je plata nekoliko hiljada evra.
Zbog toga se među vozačima često javlja osećaj da su cene goriva nesrazmerne domaćem standardu. Čak i kada Srbija nije apsolutno najskuplja zemlja na evropskoj listi, teret koji gorivo predstavlja za kućni budžet ostaje jedan od najvećih problema.
Zašto je gorivo u Srbiji veliki trošak
Na cenu goriva utiče više faktora, od globalne cene nafte do kursa valute i troškova nabavke. Ipak, veliki deo konačne cene čine državna davanja, uključujući akcize i poreze, koji značajno utiču na iznos koji građani plaćaju na benzinskim stanicama. Država je u prethodnom periodu menjala nivo akciza kako bi ublažila posledice visokih cena, ali vozači i dalje osećaju pritisak. Posebno su pogođeni oni koji nemaju alternativu automobilu, kao i ljudi koji žive van većih gradova i svakodnevno putuju na posao.
Visoka cena dizela dodatno pogađa privredu, jer se troškovi transporta prelivaju na cene proizvoda i usluga. Kamioni, poljoprivredne mašine i poslovna vozila zavise od dizela, pa poskupljenje goriva utiče mnogo šire od samog odlaska na pumpu.
Problem zato nije samo cena goriva, već odnos između cene i zarade. Evropske zemlje sa skupljim dizelom često imaju standard koji omogućava građanima da lakše podnesu taj trošak, dok u Srbiji gorivo zauzima znatno veći deo mesečnih prihoda.
Velika razlika između cene i kupovne moći
Evropska poređenja pokazuju da ista cena goriva ne znači isto za sve građane. Dok se u bogatijim državama visoke cene često ublažavaju većim platama, u Srbiji svaki rast cene na pumpama direktno utiče na svakodnevne odluke domaćinstava.
Za mnoge vozače automobil nije luksuz, već neophodno sredstvo za posao, školu i svakodnevne obaveze. Zbog toga se cena goriva posmatra kao jedno od pitanja koje direktno utiče na kvalitet života. Srbija se tako suočava sa paradoksom: gorivo nije najskuplje u Evropi, ali je među najskupljima kada se meri prema mogućnostima prosečnog građanina. Upravo taj odnos između cene i zarade ostaje ključni razlog nezadovoljstva vozača.
Dok se evropsko tržište goriva menja pod uticajem energetske politike i prelaska na električna vozila, za veliki broj građana u Srbiji osnovno pitanje ostaje mnogo jednostavnije — koliko će deo mesečne plate morati da izdvoje za odlazak na pumpu.
