Dok potrošači na policama prodavnica gotovo da ne vide pojeftinjenje mleka i mlečnih proizvoda, proizvođači širom Srbije suočavaju se sa novim smanjenjem otkupnih cena. Mlekare su poslednjih nedelja ponovo počele da koriguju cene nadole, što je izazvalo nezadovoljstvo među farmerima koji tvrde da se teret tržišnih promena gotovo isključivo prebacuje na primarnu proizvodnju.
Prema rečima proizvođača, pojedine mlekare smanjuju otkupnu cenu za nekoliko dinara po litru, nastavljajući trend koji traje još od prošle godine. Takve odluke dolaze u trenutku kada troškovi proizvodnje ostaju visoki, a stočari upozoravaju da sve teže uspevaju da održe profitabilnost svojih farmi. Nezadovoljstvo je dodatno pojačano činjenicom da se razlika između otkupne i maloprodajne cene, prema njihovom mišljenju, ne odražava na krajnje kupce. Mleko i mlečne prerađevine u trgovinama uglavnom zadržavaju slične cene, osim povremenih promotivnih akcija koje imaju ograničen rok trajanja.
Zbog toga grupa vlasnika većih farmi planira da od nadležnih institucija zatraži hitne mere koje bi ublažile posledice aktuelne krize. Poljoprivrednici smatraju da je bez aktivnijeg uključivanja države teško očekivati stabilizaciju sektora koji već godinama prolazi kroz velike izazove.
Stara obećanja i nerešeni problemi proizvođača
Ovo nije prvi put da se proizvođači mleka suočavaju sa sličnom situacijom. Tokom prethodnih meseci već su organizovani protesti zbog pada otkupnih cena, nakon čega su pojedine mlekare privremeno vratile cene na raniji nivo. Međutim, farmeri tvrde da su ta rešenja bila kratkoročna i da su osnovni problemi ostali nerešeni.
Jedan od ključnih zahteva proizvođača odnosio se na zaštitu domaće proizvodnje od jeftinog uvoza mlečnih proizvoda iz inostranstva. Posebno su ukazivali na povećan uvoz pojedinih vrsta sireva i drugih mlečnih prerađevina koje dodatno pojačavaju pritisak na domaće tržište. Poljoprivrednici podsećaju i na ranije najave da bi država mogla pomoći kroz različite interventne mere, uključujući podršku za zbrinjavanje viškova mleka. Ipak, mnogi proizvođači danas ističu da konkretni efekti tih inicijativa još nisu vidljivi na terenu.
U međuvremenu, sektor mlekarstva ostaje pod pritiskom promena na međunarodnom tržištu, rasta troškova energenata i neizvesnih vremenskih prilika. Sve to dodatno komplikuje poslovanje farmi koje su već opterećene dugoročnim ulaganjima i visokim troškovima održavanja proizvodnje.
Farmeri upozoravaju da proizvodnja postaje neodrživa
Predstavnici udruženja proizvođača mleka navode da se mnogi farmeri nalaze u veoma teškoj finansijskoj situaciji. Pojedini vlasnici velikih farmi ističu da su tokom prethodne godine izgubili milione dinara zbog postepenog smanjivanja otkupnih cena, uprkos tome što količine proizvedenog mleka ostaju stabilne.
Neki proizvođači trenutno dobijaju oko 55 dinara za litar mleka, dok se u pojedinim delovima Srbije pominju i znatno niže otkupne cene. Takvi iznosi, smatraju farmeri, teško mogu pokriti troškove stočne hrane, veterinarskih usluga, goriva, električne energije i rada zaposlenih. Posebno zabrinjava položaj manjih proizvođača koji nemaju velike količine mleka i samim tim slabiju pregovaračku poziciju. Dok veće farme uspevaju da obezbede nešto povoljnije uslove, mali stočari često ostaju na granici rentabilnosti, zbog čega mnogi razmišljaju o gašenju proizvodnje.
Među farmerima se sve češće može čuti da problem više nije samo finansijske prirode. Neizvesnost oko budućih prihoda, kašnjenja u isplatama i stalni pritisak tržišta stvaraju dodatni psihološki teret ljudima koji svakodnevno rade posao koji ne poznaje praznike, vikende ni slobodne dane.
Mali proizvođači strahuju od gašenja farmi
Vlasnici manjih gazdinstava upozoravaju da bi nastavak sadašnjeg trenda mogao dovesti do značajnog smanjenja broja proizvođača mleka u Srbiji. Za razliku od velikih farmi koje raspolažu većim kapacitetima, manja domaćinstva mnogo teže apsorbuju finansijske gubitke. Dodatni problem predstavlja mogućnost nove suše tokom leta. Ukoliko vremenske prilike budu nepovoljne i farmeri budu primorani da kupuju dodatne količine stočne hrane, troškovi proizvodnje mogli bi dodatno porasti, dok bi prihodi ostali na sadašnjem ili čak nižem nivou.
Zbog toga pojedini proizvođači već razmatraju promenu proizvodne strukture. Umesto mlečnog govedarstva, koje zahteva velika ulaganja i kontinuiran rad, neki vide veću perspektivu u drugim granama stočarstva koje nose manje rizike i omogućavaju fleksibilnije poslovanje. Takve odluke imaju posledice koje prevazilaze pojedinačne farme. Svako gašenje proizvodnje znači manje domaćeg mleka na tržištu, manju ekonomsku aktivnost u ruralnim sredinama i dodatno slabljenje sela koja se već godinama bore sa odlaskom stanovništva.
Tržišne razlike sve više opterećuju lanac proizvodnje
Proizvođači smatraju da trenutni odnosi između farmi, mlekara i trgovinskih lanaca nisu održivi na duži rok. Dok otkupne cene padaju, krajnji kupci uglavnom ne primećuju značajnije promene u prodavnicama, što dodatno podstiče nezadovoljstvo među farmerima.
U sektoru stočarstva često se ističe da najveći deo rizika snose upravo proizvođači, koji ulažu mesece rada i značajna finansijska sredstva pre nego što njihov proizvod stigne do tržišta. Kada dođe do pada cena, posledice se najbrže i najdirektnije osećaju upravo na farmama. Istovremeno, proizvođači upozoravaju da se broj ljudi spremnih da se bave mlečnim govedarstvom iz godine u godinu smanjuje. Mladi poljoprivrednici retko se odlučuju za ovu proizvodnju zbog visokih ulaganja i neizvesne zarade, što dodatno otvara pitanje budućnosti domaćeg mlekarstva.
Dok farmeri očekuju razgovore sa predstavnicima države i moguće nove mere podrške, jedno pitanje ostaje bez jasnog odgovora – koliko dugo će proizvođači moći da izdrže pod pritiskom sve nižih otkupnih cena. Za mnoge od njih to više nije samo poslovni izazov, već borba za opstanak porodičnih gazdinstava koja su stvarana generacijama.
