Predlog MMF-a o promeni tarifnog sistema u Srbiji otvara pitanja energetske efikasnosti i budućnosti potrošnje električne energije.
Promena granice crvene zone sa 1600 na 1200 kilovat-časova
Međunarodni monetarni fond (MMF) predlaže da se u Srbiji spusti prag za ulazak u crvenu tarifnu zonu sa dosadašnjih 1600 na 1200 kilovat-časova mesečno. Ova inicijativa ima za cilj da podstakne štednju i smanji prekomernu potrošnju električne energije, naročito u zimskim i letnjim mesecima kada je opterećenje na elektroenergetsku mrežu najveće.
Profesor Nikola Rajaković, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, pojašnjava da je jedna od ključnih namera ove promene upravo podizanje svesti o energetskoj efikasnosti. „Veći broj domaćinstava bi plaćao višu cenu za potrošnju iznad praga, što destimuliše rasipanje i stimuliše odgovorniju upotrebu električne energije,” ističe Rajaković, koji je i predsednik Saveza energetičara Srbije.
Finansijska održivost i podsticaj za zelenu energiju
Drugi važan razlog za ovu promenu je finansijska stabilnost EPS-a. Cene struje u Srbiji su znatno niže nego u susednim zemljama, što stavlja pritisak na elektroprivredu, posebno u kriznim periodima kada je neophodan skup uvoz električne energije. Preciznije tarife i veća naplata za veće potrošače doprineće dugoročnoj stabilnosti sektora bez dodatnih subvencija iz državnog budžeta.
Takođe, promena tarifnog sistema može ubrzati prelaz na obnovljive izvore energije. „Veća potrošnja trenutno se često pokriva radom termoelektrana na ugalj, što povećava emisije ugljen-dioksida. Preciznije tarife motivisaće korisnike da investiraju u energetski efikasne uređaje, izolaciju, toplotne pumpe ili solarne panele,” objašnjava Rajaković.
Sistemi tarifa: od zoniranja do dinamičkog obračuna
Sadašnji sistem u Srbiji deli potrošnju na tri zone: zelenu (do 350 kWh), plavu (do 1600 kWh) i crvenu (iznad 1600 kWh). Predlog MMF-a pomera granicu plave zone na 1200 kWh, čime se više domaćinstava svrstava u skuplju crvenu zonu.
Prednost ovakvog zoniranog sistema je njegova jednostavnost i predvidivost. „Potrošači lako razumeju svoje račune, a cena raste sa većom potrošnjom. Sistem ne zahteva pametna brojila i relativno je lak za primenu,” kaže Rajaković. Međutim, slabosti postoje – fiksne cene ne prate realno stanje u mreži, pa svi kilovat-časovi imaju istu vrednost, bez obzira na doba dana ili vršne periode.
Zbog toga se kao prirodno rešenje nameće dinamički tarifni sistem, koji bi u realnom vremenu prilagođavao cenu električne energije u skladu sa ponudom i potražnjom. Takav sistem, koji već koriste Velika Britanija i Nemačka, podstiče potrošače da troše struju kada je jeftina, na primer noću ili tokom sunčanih dana sa obiljem solarne energije.
Izazovi uvođenja dinamičkog tarifiranja u Srbiji
Ipak, prelazak na dinamičke tarife u Srbiji nije lak. Za to su potrebna pametna brojila i digitalna infrastruktura, koja trenutno nije dovoljno razvijena u većini domaćinstava. Takođe, složenost obračuna i potreba za većom edukacijom korisnika predstavljaju prepreke.
Rajaković napominje da dinamički sistem može povećati rizik od energetskog siromaštva, jer osetljivi korisnici mogu biti izloženi visokim cenama u vršnim satima ako nisu zaštićeni odgovarajućim socijalnim merama.
Zato se za sada preporučuje da Srbija zadrži postojeći sistem sa zonama, ali sa prilagođenim pragovima, dok se ne izgrade kapaciteti za širu primenu pametnih mreža.
Kuda ide tarifni sistem Srbije?
U svetlu globalnih trendova i rastuće uloge obnovljivih izvora, neophodno je da i Srbija krene putem digitalizacije i uvođenja pametnijih rešenja u elektroenergetici. Sve veća zastupljenost solarne i vetroenergije zahteva efikasnije upravljanje potrošnjom kako bi se smanjio pritisak na mrežu i obezbedila dugoročna održivost sistema.
Iako je prelazak na dinamičko tarifiranje izazov, cilj je jasan – motivisati potrošače na odgovornije korišćenje energije, smanjiti troškove sistema i podstaći zelenu tranziciju.
