Porez na prenos apsolutnih prava predstavlja obavezu koja prati kupovinu, razmenu, nasleđe i zajedničku gradnju nekretnina, a prema rečima Milića Đokovića, stručnjaka iz Privredne komore Srbije, njegova osnovica iznosi 2,5% na sve teretne ugovore. Ova poreska stopa važi za većinu ugovora, osim za određene specifične slučajeve, poput prve kupovine stana, gde postoje određena oslobađanja.
Novi zakon donosi promene od 2025. godine
Od 1. januara 2025. godine, lokalne samouprave preuzimaju nadležnost nad utvrđivanjem, naplatom i kontrolom poreza na prenos apsolutnih prava. Ova promena mogla bi uticati na efikasnost procesa, budući da se trenutno rešenja često čekaju i do godinu i po dana.
“Kada se ugovor overi kod javnog beležnika, on ga prosleđuje poreskoj administraciji lokalne samouprave. Ipak, rešenja često kasne i do 18 meseci, nakon čega obveznici imaju rok od 15 dana da izmire obavezu,” objašnjava Đoković.
Ko snosi trošak poreza?
Poreski obveznik je najčešće prodavac, ali u situacijama kada on nije državljanin Srbije, kupac može biti ovlašćen da izmiri obavezu u njegovo ime.
“Uvek savetujemo da se u ugovoru unese poresko punomoćje, čime prodavac ovlašćuje kupca da plati porez u njegovo ime. To može značajno olakšati ceo proces,” ističe Đoković.
Kupci prvog stana uživaju posebne olakšice – oslobođeni su poreza na prenos apsolutnih prava, dok za PDV postoji umanjenje, ali uz određene uslove.
“Oslobođenje važi za 40 kvadrata za nosioca i dodatnih 15 kvadrata po članu domaćinstva prijavljenom na istoj adresi. Bitno je da kupac nije imao nekretninu od 1. juna 2006. godine,” dodaje Đoković.
Kada Poreska uprava izlazi na teren?
Postoje dva ključna slučaja kada Poreska uprava može izvršiti inspekciju nekretnine:
- Ako kupac osporava procenjenu vrednost i želi ponovnu procenu
- Ako Poreska uprava sumnja da ugovorena cena nije realna
“To se često dešava kada se u ugovoru navede nerealno niska cena, na primer, 1.500 evra po kvadratu za stan u Takovskoj ulici, što nije realno za tržišne uslove. Ipak, ako je nekretnina u lošem stanju, kao što su potkrovlja koja prokišnjavaju, inspektori će uzeti u obzir i te faktore,” objašnjava Đoković.
“Uz vodu i niz vodu” – Ko je oslobođen, a ko plaća porez?
Ugovori o poklonu često podležu različitim pravilima oporezivanja. Ako roditelji kupuju nekretninu deci, porez se ne plaća, ali ako deca kupuju roditeljima, obaveza postoji.
“To je ono što zovemo ‘uz vodu i niz vodu’. Kada roditelji kupuju deci, poreza nema. Ali kada deca kupuju roditeljima, tada postoji poreska obaveza, i to je znatno komplikovanije,” navodi Đoković.
Sa najavljenim promenama u 2025. godini, očekuje se efikasniji proces obrade poreskih obaveza, ali građani bi trebalo da se pravovremeno informišu o svim detaljima kako bi izbegli neprijatna iznenađenja i dodatne troškove.
