Prošle godine Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) prijavljeno je 28.413 slučajeva nasilja u porodici. Alarmantan je podatak da je 10.365 osoba ponovilo ovo krivično delo.
Šokantan Slučaj Petogodišnjeg Dečaka
Poslednji slučaj koji je uznemirio javnost dogodio se kada je zbog zlostavljanja petogodišnjeg dečaka uhapšen njegov očuh, a zatim i majka. Prošle nedelje priveden je I.A. (40) zbog sumnje na nasilje u porodici, čije su žrtve petogodišnje dete i vanbračna supruga. Osumnjičeni je poslat na veštačenje u Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”. Po nalogu Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, privedena je i A.I. (29), majka dečaka, zbog sumnje na zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, kao i kršenje porodičnih obaveza. Dečak je zbrinut u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, dok je maloletni M.A. (8), sin osumnjičenog, smešten u ustanovu socijalne zaštite.
Statistika Nasilja u Porodici
U prethodnoj godini, policija je registrovala čak 28.413 događaja nasilja u porodici, najviše u periodu od 2018. do 2022. Ovo je istaknuto u nedavno objavljenom Izveštaju o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dvanaestom po redu, koji je objavio Autonomni ženski centar (AŽC). Muškarci su i dalje najčešći počinioci nasilja u porodici, čak u 83% slučajeva, dok su među žrtvama dominantno zastupljene žene.
Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru, navela je da je došlo do blagog povećanja broja rizičnih postupaka, policijskih naređenja, kao i broja počinilaca nasilja kojima je izrečena mera privremene zabrane prilaska i kontaktiranja. Takođe, zabeležen je i porast broja slučajeva razmatranih na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju, kao i broja počinilaca nasilja koji su ponovili delo. Statistika pokazuje da je čak 10.365 osoba ponovilo nasilje.
Zakonska rešenja i praksa
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je preventivnog karaktera, što znači da nije neophodno da osoba postane žrtva fizičkog nasilja da bi policija reagovala. Ovlašćeni policijski službenici moraju uraditi procenu rizika po standardizovanom obrascu. Ignjatović objašnjava da blagi porast broja rizičnih postupaka odnosi na situacije u kojima su policajci dolazili u porodice gde je prethodno prijavljivano nasilje, izrečene hitne mere nasilniku, ili gde su prisutni alkoholizam, bolesti zavisnosti, ili razvod supružnika. Da bi se izrekla hitna mera udaljenja nasilnika iz kuće ili zabrana prilaska žrtvi, dovoljan je jedan od ovih indikatora.
Po zakonu, osoba koja prekrši hitnu meru kažnjava se zatvorom, ali u praksi počinilac vrlo kratko ostaje iza rešetaka. Ignjatović napominje da ne postoji evidencija šta se dešava sa višestrukim prekršiocima ove mere. Zakon takođe kaže da je sistematsko kršenje hitnih mera krivično delo koje se kažnjava dužom kaznom zatvora.
Zabrinjavajući podaci o maloletnim žrtvama
Podaci iz izveštaja AŽC-a govore da u srodničkoj relaciji između žrtve i učinioca nasilja dominira partnerski odnos (bračni, vanbračni, emotivni, aktuelni i bivši). Najčešći počinioci nasilja prema ženama su njihovi partneri u 65% slučajeva i drugi muški srodnici u 25% slučajeva. U 2023. godini registrovano je 40% više maloletnih žrtava u odnosu na 2022. Skoro svaka deseta žrtva porodičnog nasilja bila je maloletna, a ozbiljno zabrinjava podatak da je skoro polovina žrtava polnog uznemiravanja bila maloletna, od čega je skoro petina mlađa od 14 godina.
Nedostatak centralne evidencije
Tanja Ignjatović zaključuje da ni nakon sedam godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici još nije uspostavljena centralna evidencija podataka. Takođe, ne postoji javno dostupan izveštaj koji integriše podatke iz različitih izvora, pa se dešava da centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, Republički zavod za socijalnu zaštitu i Republički zavod za statistiku imaju različite podatke o nasilju u porodici.
Policajci kao počinioci nasilja
Statistika beleži da je prošle godine 140 pripadnika MUP-a počinilo nasilje u porodici, što predstavlja blagi porast u odnosu na 2022. kada ih je bilo 127, i u odnosu na 2021. kada je 107 pripadnika MUP-a učinilo ovo krivično delo. Ignjatović napominje da su ove brojke „vrh ledenog brega” jer porodice najčešće ne prijavljuju članove porodice koji rade u MUP-u, zbog straha od sankcija koje ministarstvo primenjuje prema svojim članovima. Ovi slučajevi se najčešće rešavaju vaninstitucionalno – obično tako što žena ode kod komandira, objasni situaciju i zamoli za pomoć.
Primeri dobre prakse
Tokom 2023. godine, Više javno tužilaštvo u Beogradu u saradnji sa šest osnovnih javnih tužilaštava uspostavilo je dva primera dobre prakse. Prvo, Službu za podršku žrtvama i svedocima rodno zasnovanog nasilja u prostorijama Višeg javnog tužilaštva, i drugo, model rada Grupe za koordinaciju i saradnju u zapošljavanju žena koje su preživele nasilje. Obe aktivnosti su pokazale odlične rezultate i imale potencijal da postanu standardna praksa u svim višim javnim tužilaštvima u Srbiji.