U narednih 10 do 15 godina oko 1,2 milijarde mladih ljudi moglo bi da stigne na tržište rada, dok se očekuje da će biti otvoreno svega oko 400 miliona radnih mesta. Predsednik Svetske banke Adžaj Banga upozorio je da bi tako mogao da nastane jaz od približno 800 miliona poslova, što predstavlja ozbiljan izazov za države, privredu i buduće generacije.
Govoreći na plenarnom zasedanju godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Bangkoku, Banga je istakao da iza statistike stoje mladi ljudi koji žele da rade, osamostale se i izgrade sigurniju budućnost. Nedostatak zaposlenja, upozorio je, nije samo ekonomski problem, već i pitanje dostojanstva i mogućnosti da se sopstveni život planira sa više izvesnosti.
Zapošljavanje mladih postaje globalni izazov
Banga je ukazao na različite prepreke sa kojima se mladi suočavaju, od nedostatka odgovarajućih poslova do ograničenog pristupa obrazovanju, infrastrukturi i osnovnim uslovima za rad. Diploma ne garantuje zaposlenje, kao što ni stečena stručna veština ne znači mnogo ako u sredini u kojoj neko živi nema dovoljno poslovnih prilika. Zbog toga će, prema njegovoj oceni, otvaranje novih radnih mesta morati da bude jedan od ključnih ciljeva razvojnih politika. Bez većih mogućnosti za zaposlenje, veliki deo mladih mogao bi da ostane izvan ekonomskih tokova.
Posledice takvog razvoja ne bi se zaustavile na granicama pojedinačnih država. Dugotrajna nezaposlenost može da podstakne iseljavanje, produbi siromaštvo i poveća pritisak na javne sisteme, dok privreda ostaje bez dela potencijalne radne snage. Nasuprot tome, veći broj kvalitetnih poslova može da podstakne potrošnju, razvoj preduzetništva i rast poreskih prihoda. Zato je, kako je poručio Banga, važno da se potencijal mladih pretvori u stvarni doprinos ekonomskom razvoju.
Predsednik Svetske banke upozorio je i da su uslovi za finansiranje razvoja i dalje teški, uprkos naporima međunarodnih institucija. Ograničeni budžeti, geopolitičke podele, sukobi i rastuća zaduženost smanjuju prostor za velika javna ulaganja. Dodatni teret predstavljaju visoke cene energenata, đubriva i drugih osnovnih dobara, koje povećavaju troškove poslovanja. U takvim okolnostima, stvaranje novih radnih mesta zahteva pažljivije usmeravanje dostupnog novca i snažnije uključivanje privatnih investitora.
Razvojni model mora da odgovara potrebama zemalja
Svetska banka zagovara pristup koji kombinuje javna sredstva, privatne investicije, filantropski kapital i tehnologiju, uz prilagođavanje konkretnim potrebama svake zemlje. Javno i povlašćeno finansiranje trebalo bi da ima veću ulogu u sredinama u kojima su rizici visoki, a privatni kapital teže dostupan. Kako se privrede razvijaju i poslovno okruženje postaje stabilnije, očekuje se veći prostor za ulaganja kompanija i pristup širim tržištima. Cilj je da se ograničeni javni resursi koriste tako da pokrenu dodatna ulaganja i otvore održiva radna mesta.
Posebna pažnja usmerena je na energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, infrastrukturu i prerađivačku industriju. Reč je o sektorima koji mogu da podstaknu zapošljavanje, ali i da unaprede uslove za rad drugih delatnosti. Svetska banka koristi i garancije i finansiranje u lokalnim valutama kako bi smanjila pojedine rizike za ulagače. Takvi instrumenti mogu da olakšaju realizaciju projekata u zemljama u kojima su finansiranje i pristup kapitalu ograničeni.
Prema podacima koje je izneo Banga, privatne investicije mobilisane uz podršku banke porasle su sa približno 35 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. godini na 112 milijardi dolara u prethodnoj fiskalnoj godini. Kada se uračunaju i sredstva iz sopstvenih izvora institucije, ukupno finansiranje premašilo je 230 milijardi dolara. Banka sarađuje i sa još pet multilateralnih razvojnih banaka na usklađivanju standarda za procenu i prenos investicija, kako bi projekti lakše privlačili nove ulagače. Namena je da se postojeći kapital brže usmerava u nove projekte, umesto da ostane vezan za već finansirane poduhvate.
Investicije treba da donesu konkretne poslove
Povećanje obima finansiranja samo po sebi neće rešiti problem ako se ne pretvori u zapošljavanje i produktivniju privredu. Važno je da projekti stvaraju dugoročna radna mesta, razvijaju lokalne veštine i omoguće preduzećima da posluju i nakon završetka početne investicije. Za zemlje u razvoju to znači povezivanje infrastrukturnih ulaganja sa obrazovanjem, stručnim osposobljavanjem i potrebama poslodavaca. U suprotnom, može da se produbi jaz između znanja koje mladi stiču i poslova koji su im zaista dostupni.
Upozorenje Svetske banke zato stavlja u prvi plan pitanje kako će globalna privreda prihvatiti generaciju koja tek ulazi na tržište rada. Sa očekivanim rastom broja mladih koji traže zaposlenje, države će morati da podstiču privatni sektor, unapređuju poslovno okruženje i ulažu u infrastrukturu koja omogućava razvoj. Ključni izazov neće biti samo obezbediti novac za investicije, već stvoriti dovoljno produktivnih poslova da se potencijal mladih pretvori u ekonomsku sigurnost.
