Srbija neće imati problem sa količinom, ali kvalitet ostaje izazov
Poljoprivredni prinosi pšenice u Srbiji ove godine neće biti ugroženi u količinskom smislu, ali kvalitet žita postaje ozbiljno pitanje. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je veliki deo pšenice zasejan nesertifikovanim „tavanskim semenom”, što može negativno uticati na nutritivne vrednosti i svojstva za preradu u pekarskim proizvodima.
„Polovina površina zasejana je nesertifikovanim semenom, što neće dramatično smanjiti prinos, ali će kvalitet pšenice biti upitan i često ispod standarda za ljudsku ishranu,” objašnjava Galetin. On dodaje da će domaće potrebe biti zadovoljene, jer je pšenica posejana na oko 620.000 hektara, što u normalnim okolnostima omogućava prinos i do dvostruko veći od potreba tržišta.
Uticaj vremenskih uslova i genetske otpornosti
Galetin napominje da bi pšenici najviše odgovarao snežni pokrivač, koji bi je štitio od niskih temperatura i obezbedio dovoljnu količinu vlage. Problem nije samo u količini, već i u kvalitetu zemljišta i semena, jer se korišćenjem nesertifikovanih varijanti ostvaruje 10 do 15 odsto manji prinos i gubi se potencijal za kvalitetnu ljudsku hranu.
„Genetičari trenutno rade na razvoju oko 70 sorti otpornijih na klimatske promene, ali borba je sa starim navikama. Puno zemljišta se još uvek racionalno ne koristi, a oko 300.000 hektara se poseje tavanskim semenom, što je neodgovorno u savremenim agroekonomskim okvirima,” upozorava Galetin.
Poskupljenje i konkurencija sa stočnom hranom
Analitičar ističe da poskupljenja u pekarskoj industriji nisu očekivana, ali ukazuje na zabrinjavajući trend: sve više pšenice završava kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu. „Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena. Poražavajuće je da u 21. veku primenjujemo metode naših predaka i sejemo tavansko seme,” ističe Galetin.
On takođe podiže pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća, pitajući se da li su poljoprivrednici bili primorani da koriste nesertifikovano seme zbog nedostatka dostupnih resursa ili informacija.
Odgovornost prema zemlji i budućnosti pšenice
Situacija sa tavanskim semenom otvara širu diskusiju o odgovornom korišćenju zemljišnih resursa i strateškom planiranju poljoprivrede. Dok Srbija ima dovoljno pšenice za svoje potrebe, budućnost kvaliteta i sigurnosti hrane zavisiće od primene modernih tehnika i sertifikovanih semena, kao i edukacije proizvođača o važnosti investicija u kvalitet.
