Bilo da se grejete na struju, drva, gas ili imate centralno grejanje, situacija na tržištu je toliko neizvesna, da uopšte ne možete ni da pretpostavite koliko će vas grejanje koštati sledeće zime. Zato su mnogi već sada, kada počinju tropske vrućine, počeli sa pripremom za hladne dane. Mnogi traže dugoročno rešenje kako bi, bez bojazni od neminovnih poskupljenja, mirno dočekali zimu.
Toplotne pumpe predstavljaju odličnu opciju za korisnike koji istovremeno žele i da uštede sopstvena finansijska sredstva i da poštede životnu sredinu negativnog uticaja. Za početak, ne dajte da vas naziv „toplotna” zavara. Ona se koristi za grejanje, ali isto tako i za hlađenje. Funkcioniše po principu premeštanja toplotne energije iz jednog prostora u drugi. Što znači da leti hladi prostorije vašeg doma, a zimi ih greje. Pored toga, tokom cele godine se može koristi za grejanje sanitarne vode za kupanje, što dodatno povećava uštedu.
Toplotne pumpe koriste energiju iz vazduha, podzemnih voda ili zemlje. Samim tim, imaju minimalni uticaj na zagađenje životne sredine. Jedini trenutak kada im je potrebna minimalna količina električne energije jeste kada treba pokrenuti kompresor pumpe. Za potrošen 1 kWh, toplotna pumpa napravi 2–6 kWh energije za grejanje ili hlađenje.
Na primer, za stan od 40 metara kvadratnih, koji se greje pomoću toplotne pumpe sa geotermalnim vodama za napajanje, mesečni račun za električnu energiju bio bi 1.000 dinara. Račun za centralno grejanje, istog stana, mesečno bi iznosio oko 5.000 do 6.000 dinara, a plaća se tokom cele godine. Grejanje na struju i gas, još je i skuplje, a naročito zabrinjava to što se ne zna koliko će koštati ovi energenti. Koliki potencijal imaju toplotne pumpe pokazuje to da se sve češće rade ispitivanja zemljišta na kom se planira izgradnja zgrade. Prvo se proverava da li ima geotermalnih voda i mogućnosti za ugradnju toplotnih pumpi.
Takođe, toplotne pumpe su veoma pogodne za kuće sa bunarom. Ispitivanjem se utvrdi da li postoje podzemne vode i ako se ispostavi da ih ima, tada u potpunosti ima smisla instalirati ovaj sistem jer i pored inicijalno visokih troškova, povraćaj investicije će biti ostvaren u dve do tri godine.
Izvor: energetskiportal.rs