Visoke temperature ne utiču na krvni pritisak samo tako što ga mogu povećati. Kod pojedinih ljudi, naročito starijih i onih koji koriste terapiju za hipertenziju, vrućina može dovesti do izraženijeg pada pritiska, posebno kada se organizam dehidrira. Znojenje, širenje krvnih sudova i gubitak tečnosti menjaju način na koji srce i krvotok funkcionišu. Zbog toga se tokom vrelih dana mogu pojaviti vrtoglavica, slabost i nesigurnost pri ustajanju.
Kada temperatura poraste, krvni sudovi se šire kako bi organizam lakše odavao toplotu. Istovremeno, telo se hladi znojenjem, pri čemu se gube voda i elektroliti. Ako se izgubljena tečnost ne nadoknadi dovoljno, smanjuje se zapremina krvi u cirkulaciji. Rezultat kod nekih ljudi može biti pad krvnog pritiska, iako inače imaju hipertenziju.
Reakcija ipak nije ista kod svih osoba. Na krvni pritisak utiču godine, fizička aktivnost, količina unete tečnosti, temperatura vazduha, postojeće bolesti i terapija. Zbog toga ista vrućina kod jedne osobe može izazvati samo osećaj žeđi, dok druga može imati izraženu slabost ili vrtoglavicu. Posebno treba biti oprezan kada se simptomi pojavljuju nakon dužeg boravka na suncu ili fizičkog napora.
Lekovi mogu dodatno promeniti reakciju organizma
Određene grupe lekova za hipertenziju utiču na krvni pritisak i način na koji telo reaguje na toplotni stres. Među njima su ACE inhibitori, ARB lekovi, beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala i diuretici. Diuretici imaju poseban značaj tokom vrućina, jer podstiču izlučivanje tečnosti, dok organizam istovremeno dodatno gubi vodu kroz znojenje. Kombinacija tih faktora kod pojedinih pacijenata može povećati rizik od dehidracije i pada pritiska.
To, međutim, nije razlog za samostalno menjanje terapije. Lekove za hipertenziju ne treba preskakati, smanjivati ili prekidati bez dogovora sa lekarom. Ako se tokom velikih vrućina ponavljaju vrtoglavica, izrazita slabost ili neuobičajeno niske vrednosti pritiska, lekar može proceniti da li je potrebno prilagođavanje terapije. Takva odluka zavisi od konkretnog leka, doze, funkcije bubrega, drugih bolesti i ukupnog stanja pacijenta.
Kada ustajanje postaje problem
Vrućina i gubitak tečnosti mogu pojačati ortostatsku hipotenziju, odnosno nagli pad pritiska prilikom ustajanja. Tada se mogu javiti zamagljen vid, nestabilnost, vrtoglavica ili osećaj da će osoba izgubiti svest. Problem je naročito izražen kada se iz kreveta ili stolice ustane naglo nakon dužeg mirovanja. Kod starijih ljudi takve epizode dodatno povećavaju rizik od pada i povrede.
Zbog toga je korisno ustajati postepeno, posebno ujutru ili nakon dužeg sedenja. Osoba najpre može da sedne, sačeka nekoliko trenutaka, a zatim polako ustane. Ako ima aparat za merenje pritiska i lekar joj je preporučio kućno praćenje, vrednosti mogu biti korisne za procenu promena tokom toplih dana. Ponavljane tegobe ili neuobičajeno niske vrednosti zahtevaju razgovor sa lekarom, a ne samostalno menjanje terapije.
Vodu treba prilagoditi zdravstvenom stanju
Tokom vrelih dana dovoljan unos tečnosti važan je za većinu ljudi, ali ne postoji ista količina koja odgovara svima. Osobe sa srčanom slabošću, određenim bolestima bubrega ili drugim stanjima zbog kojih im je unos tečnosti ograničen treba da slede preporuke svog lekara. Povećavanje količine vode bez stručnog saveta u takvim slučajevima nije dobro rešenje. Hidratacija mora da bude prilagođena zdravstvenom stanju, terapiji i uslovima u kojima osoba boravi.
Pored tečnosti, važno je izbegavati najtopliji deo dana, smanjiti fizički napor na visokim temperaturama i boraviti u rashlađenom prostoru kada je moguće. Lagana odeća i izbegavanje direktnog sunca dodatno smanjuju opterećenje organizma. Ako se pojave jaka slabost, konfuzija, gubitak svesti, bol u grudima, otežano disanje, poremećaj govora ili veoma visoka telesna temperatura, takvi simptomi ne treba automatski pripisivati pritisku. Mogu ukazivati na toplotni udar, moždani udar ili drugo ozbiljno stanje i zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
