Stručnjaci upozoravaju na granice između čoveka i mašine
Korišćenje veštačke inteligencije u oblasti mentalnog zdravlja postalo je sve češća tema, ali i predmet ozbiljne zabrinutosti. Psihoterapijski četbotovi poput ChatGPT-a mogu delovati korisno, no stručnjaci ističu da nikako ne mogu zameniti ljudski kontakt ni profesionalnu procenu. Upravo o tome govorilo se na radionici „AI kao psihoterapeut: Spas ili rizik za mentalno zdravlje“, održanoj u okviru ESG festivala kompanije Hemofarm.
Na događaju su govorili psihološkinja Snežana Milutinović, direktorka Centra za primenjenu psihologiju, futurolog Ljubiša Bojić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, te umetnica Ana Đurić – Konstrakta, dok je razgovor moderirao psiholog i novinar Miša Stojiljković.
Milutinovićeva je istakla da je „svaka nova tehnologija nova realnost“ i da stručnjaci za mentalno zdravlje moraju razvijati osetljivost prema tim promenama. Ipak, naglasila je da AI sistemi nisu empatični, već samo prepoznaju emocionalne obrasce, što može stvoriti lažan osećaj razumevanja. „Važno je da shvatimo da emocije koje osetimo u komunikaciji s mašinom zapravo dolaze od nas, a ne od nje,“ poručila je ona.
Digitalna zavisnost kao nova forma psihološke zamke
Futurolog Ljubiša Bojić upozorio je na opasnost emocionalne i kognitivne zavisnosti od digitalnih sistema, istakavši da „AI nije osoba, već alat“. On je objasnio da su sistemi poput ChatGPT-a „dizajnirani da nas zadrže što duže uz ekran, da uče naše navike i emocije i da stvaraju tzv. petlju angažmana“.
Ta petlja funkcioniše kao niz mikro-nagrada koje podstiču mozak da se vraća aplikaciji, slično mehanizmu kod kockara.
„Ne treba vam droga da biste razvili zavisnost – dovoljno je da svaki put kada AI ‘pogodi’ ono što želite da čujete, vaš mozak reaguje kao da je nagrađen,“ upozorio je Bojić.
Prema njegovim rečima, onog trenutka kada korisnik ne može da donese odluku bez pomoći sistema, zavisnost je već formirana. Zbog toga je, kako kaže, presudno razvijati digitalnu pismenost i kritičko razmišljanje pri korišćenju ovakvih alata.
Konstrakta o kreativnosti i granicama tehnologije
Poznata umetnica Ana Đurić – Konstrakta podelila je svoje iskustvo sa korišćenjem ChatGPT-a u stvaralaštvu. „Koristim ga kao alat, ali sam svesna da on pamti sve što radim. Često mi predlaže stihove, nudi ideje i reaguje kao da me poznaje,“ rekla je ona uz osmeh.
Međutim, dodala je da se u tome krije i opasnost lažnog osećaja sigurnosti. „Zato uvek ulazim u razgovor s AI s jasnim stavom i distancom. Ne smeš mu dozvoliti da definiše tvoje misli,“ objasnila je umetnica. Ona je istakla da razume zašto ljudi posežu za AI kao zamenskim terapeutom, posebno u zemljama gde je psihološka pomoć skupa ili teško dostupna. „Ali to još nije dovoljno razvijeno, i zato moramo biti pažljivi,“ dodala je.
AI može pomoći – ali ne i zameniti čoveka
Zaključak radionice bio je jasan – AI može biti koristan saveznik, ali nikako zamena za autentičan ljudski kontakt i profesionalnu podršku. Učesnici su naglasili da tehnologija može pomoći u razumevanju sebe, ali da empatija i osećaj sigurnosti ne dolaze od mašine, već iz nas samih.
Drugi ESG festival kompanije Hemofarm okupio je više od dvadeset kompanija i organizacija, kao i četrdeset pojedinaca koji su kroz radionice i panele delili iskustva o održivom razvoju i odgovornom korišćenju novih tehnologija.
Radionicu su organizovali Hemofarm Fondacija i Filozofski fakultet u Beogradu, uz podršku brojnih stručnjaka iz oblasti psihologije i društvenih nauka.
