Mnogi građani Srbije koji primaju penziju iz inostranstva, a nakon odlaska u penziju žele da ostanu aktivni ili dodatno povećaju prihode, suočavaju se sa važnim pitanjem – da li novo zaposlenje može ugroziti njihovo pravo na penziju. U vremenu rastućih troškova života, sve veći broj penzionera odlučuje da prihvati povremene ili stalne poslove, ne očekujući da bi takva odluka mogla da ima administrativne posledice.
Posebno su česti slučajevi ljudi koji su radni vek proveli u zapadnoevropskim zemljama, a potom se vratili u Srbiju. Nakon povratka, mnogi žele da ostanu profesionalno angažovani, bilo kroz zaposlenje, konsultantske poslove ili pokretanje sopstvenog biznisa. Međutim, pravila koja regulišu odnos između rada i primanja penzije razlikuju se od države do države.
Upravo zbog tih razlika stručnjaci upozoravaju da se ne sme polaziti od pretpostavke da su propisi isti svuda. Ono što je dozvoljeno u jednoj zemlji može zahtevati dodatne prijave ili posebne procedure u drugoj. Zbog toga svaka odluka o novom radnom angažovanju zahteva prethodnu proveru kod nadležnih institucija.
Primer penzionera iz Zrenjanina, koji sa 68 godina prima penziju iz Švajcarske i dobio je ponudu za posao u Srbiji, pokazuje da se ovakve dileme pojavljuju mnogo češće nego što se pretpostavlja. Njegova zabrinutost da bi mogao da izgubi pravo na penziju otvorila je pitanje koje zanima hiljade ljudi sa sličnim statusom.
Prijava radnog angažovanja je obavezna
Prema važećim pravilima, korisnici inostranih penzija mogu da rade u Srbiji ili da obavljaju samostalnu delatnost. Međutim, to pravo prati i određena odgovornost, a najvažnija među njima jeste blagovremeno obaveštavanje institucije koja isplaćuje penziju.
U praksi to znači da osoba koja prima penziju iz Švajcarske, Nemačke, Austrije ili neke druge države mora da kontaktira nadležnog nosioca osiguranja u toj zemlji pre nego što prihvati posao ili zaključi ugovor o radu. Na taj način može da dobije preciznu informaciju o tome da li novo osiguranje utiče na postojeća prava.
Posebno je značajno da se jasno definiše vrsta angažovanja. Razliku može predstavljati činjenica da li je reč o klasičnom zaposlenju, radu po ugovoru, samostalnoj delatnosti ili osnivanju privrednog društva. Svaki oblik rada može biti drugačije tretiran u sistemima socijalnog osiguranja različitih država. Stručnjaci naglašavaju da upravo nedostatak informacija najčešće dovodi do problema. Građani ponekad pretpostavljaju da će domaće institucije automatski regulisati sva pitanja, iako je odgovornost za prijavu promena prvenstveno na korisniku penzije.
Kada može doći do promene isplate penzije
U pojedinim slučajevima radni angažman ne utiče na nastavak isplate penzije iz inostranstva. Ipak, postoje i situacije u kojima nadležna institucija može zahtevati dodatnu dokumentaciju, izvršiti proveru statusa ili čak korigovati iznos koji se isplaćuje.
Takve odluke zavise od nacionalnih propisa države koja isplaćuje penziju. Neke zemlje dozvoljavaju neograničen rad uz penziju, dok druge imaju posebna ograničenja vezana za vrstu posla, visinu zarade ili način ponovnog uključivanja u sistem osiguranja. Važno je imati u vidu da institucije međusobno razmenjuju podatke. Kada lice u Srbiji stekne status osiguranika kroz zaposlenje ili drugu osnovu, te informacije mogu biti dostupne i inostranom nosiocu osiguranja. Zbog toga pokušaji da se radni angažman ne prijavi predstavljaju ozbiljan rizik.
Finansijske posledice mogu biti značajne. Ukoliko nadležna institucija naknadno utvrdi da je korisnik bio u obavezi da prijavi promenu statusa, može zatražiti povraćaj dela ili celokupnog iznosa koji je isplaćen tokom spornog perioda.
Kako izbeći neprijatnosti i zaštititi svoja prava
Pravni i finansijski stručnjaci savetuju da se pre potpisivanja bilo kakvog ugovora pribavi zvanično tumačenje institucije koja isplaćuje penziju. Takav korak može sprečiti nesporazume i potencijalne troškove koji se kasnije teško rešavaju. Posebno je važno sačuvati svu dokumentaciju koja se odnosi na komunikaciju sa inostranim organima. Pisani odgovor ili zvanična potvrda mogu predstavljati ključni dokaz ukoliko se u budućnosti pojavi bilo kakva dilema u vezi sa pravima korisnika.
Istovremeno, rad nakon penzionisanja za mnoge predstavlja priliku da ostanu društveno aktivni, prenesu iskustvo mlađim generacijama i poboljšaju kućni budžet. Zbog toga nije reč o zabrani rada, već o potrebi da se poštuju procedure koje propisuju međunarodni sistemi socijalnog osiguranja.
Za građane koji primaju devizne penzije najvažnija poruka ostaje jednostavna: pre prihvatanja posla prvo proverite pravila zemlje koja vam isplaćuje penziju. Nekoliko telefonskih poziva ili zvaničan upit mogu sprečiti komplikacije koje bi kasnije mogle da dovedu do gubitka novca ili dugotrajnih administrativnih postupaka.
