Očekujete pun iznos plate nakon povratka s odmora, ali stvarnost je drugačija? Mnogi zaposleni u Srbiji suočavaju se s iznenađenjem kada im, posle odmora, plata bude manja nego što su očekivali. Pitanje koje se postavlja je: šta se desilo s plaćenim odmorom?
Advokat za radno pravo, Ozren Slović, razjasnio je ovu situaciju. Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, što je definisano opštim aktom i ugovorom o radu. To važi za vreme odsustvovanja s posla zbog praznika, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Ključna razlika je u tome što za vreme godišnjeg odmora ne primate zaradu, već naknadu zarade, objašnjava Slović. Naknada se računa na osnovu prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ali sa određenim izuzecima. Na primer, naknada troškova za prevoz, prema mišljenju Ministarstva rada, ne ulazi u taj obračun, što može dovesti do razlike u konačnom iznosu.
Pored toga, prema jednoj presudi Vrhovnog kasacionog suda, naknada zarade za vreme godišnjeg odmora obračunava se prema prosečnoj plati po radnom satu ostvarenom u prethodnih 12 meseci. To znači da se prvo izračuna koliki je iznos naknade po jednom radnom času, a zatim se taj iznos množi s brojem radnih sati u tom mesecu.
Zbog toga što neki meseci imaju 184 radna sata, a drugi samo 168, može doći do značajnih razlika između zarade i naknade zarade za vreme godišnjeg odmora. Sudska praksa nije potpuno ujednačena po ovom pitanju, što dodatno zbunjuje i izaziva nedoumice kod zaposlenih, ističe Slović.
