KAKO OTKRITI NAMEŠTENU KILOMETRAŽU: PROBNA VOŽNJA I PREGLED U POUZDANOM SERVISU KLJUČNI SU KORACI

Manipulacija brojčanika kilometara – Kada i zašto se to radi

Kilometraža je jedan od osnovnih pokazatelja habanja vozila, zbog čega mnogi kupci polovnih automobila koriste upravo ovaj parametar prilikom procene vrednosti vozila. Ipak, kilometraža često nije tačna, naročito kod starijih vozila, što može ozbiljno dovesti u zabludu potencijalne kupce.

Problem nastaje kada prevaranti manipulišu brojačem kilometara, što je postalo česta praksa. Ovaj uređaj, koji beleži ukupnu pređenu razdaljinu vozila tokom njegovog životnog veka, često je na meti onih koji žele da povećaju prodajnu cenu vozila smanjenjem pređene kilometraže.

Kada se najčešće vraća kilometraža?

Istraživanje sprovedeno od strane kompanije carVertical ukazuje na to da se manipulacija kilometražom u Srbiji najčešće dešava kada vozilo pređe 200.000 kilometara. Prema podacima, 6,3% automobila sa pređenih između 200.000 i 250.000 kilometara imalo je vraćenu kilometražu, što je znatno veća verovatnoća u poređenju sa vozilima sa manjom kilometražom.

Kako se broj pređenih kilometara povećava, tako raste i rizik od kupovine automobila sa manipulisanom kilometražom. Na primer, kod vozila sa više od 250.000 kilometara, procenat vraćene kilometraže se penje na 12,1%, dok kod onih sa pređenih 300.000 do 350.000 kilometara dostiže čak 14,2%.

Automobili sa niskom kilometražom nisu uvek bezbedni

Kupci se često zavaravaju mišljenjem da su vozila sa manjom kilometražom sigurnija i manje oštećena. Međutim, istraživanje pokazuje da čak i automobili sa nižom kilometražom nisu imuni na oštećenja. Naime, 37% vozila sa kilometražom ispod 50.000 km imalo je zabeležena oštećenja.

Foto: Dnevnik.rs

Vozila sa pređenih 200.000 do 250.000 kilometara najčešće su učestvovala u saobraćajnim nesrećama, sa 41,2% izveštaja koji beleže štetu. Sličan procenat štete zabeležen je i kod automobila sa pređenih 150.000 do 200.000 kilometara37,5%.

Kako se zaštititi od prevara?

Jedan od najpouzdanijih načina da se izbegne kupovina vozila sa vraćenom kilometražom ili skrivenim oštećenjima jeste detaljna provera istorije vozila. Ove provere pružaju kupcima uvid u prošlost automobila, uključujući sve saobraćajne nesreće u kojima je učestvovalo i eventualne manipulacije brojačem kilometara.

Prema rečima Matasa Buzelisa, stručnjaka za komunikacije u kompaniji carVertical, pregled vozila u pouzdanom servisu i probna vožnja su ključni koraci koje svaki kupac treba da preduzme pre donošenja konačne odluke o kupovini. Pregled vozila može otkriti eventualne jeftine popravke ili znake korozije, dok probna vožnja može ukazati na tehničke probleme.

Najtraženija vozila u Srbiji

U Srbiji, najviše kupaca proverava vozila sa kilometražom između 150.000 i 200.000 kilometara, koja čine 24,7% svih provera na platformi carVertical. Slede vozila sa pređenih 100.000 do 150.000 kilometara (22,7%), dok su automobili sa 50.000 do 100.000 kilometara na trećem mestu sa 17,4%.

Foto: StockCake.com

Bez obzira na to što većina kupaca ne prelazi granicu od 200.000 kilometara, gde je rizik od manipulacije kilometražom najveći, kupovina automobila sa vraćenom kilometražom i dalje predstavlja značajan rizik.

Stručnjaci savetuju da se pored istorije vozila, svaki automobil pre kupovine podvrgne detaljnom tehničkom pregledu, jer je to jedini način da se izbegnu skupi popravci u budućnosti i osigura pouzdana kupovina.

 

 

Dnevnik

Related articles

KUKURUZ PREDVODI TRGOVINU NA NOVOSADSKOJ BERZI

Dominacija kukuruza u trgovanju Na Novosadskoj produktnoj berzi, kukuruz je ove nedelje zauzeo vodeću poziciju u trgovanju, sa čak 80% ukupnog prometa. Ukupno je prometovano 2.700 tona robe, što je povećanje od 24,14% u odnosu na prethodnu sedmicu. Najviše se trgovalo kukuruzom bez analize na aflatoksin, dok su kupci tražili i kukuruz sa i bez […]

SLOVENIJA GRADI VOJNU BOLNICU: PRIPREME ZA VANREDNE SITUACIJE I MOGUĆI SUKOB?

U poslednje vreme, vest o izgradnji vojne bolnice u Ljubljani, kao i raspoređivanju medicinskog osoblja u slučaju rata, izazvala je brojne reakcije u Sloveniji. Da li se radi o pripremama za budući sukob ili je u pitanju unapređenje zdravstvene infrastrukture? Ove informacije donose novu dimenziju diskusije o sigurnosti u Evropi. Vojna bolnica u Ljubljani – […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *