Заборављена цеђ коју су некада правиле наше баке служила је као средство за прање косе, али и веша и судова, нарочито оних врло масних. И данас многи тврде да природнијег и бољег средства за прање масноће нема од старе добре цеђи.
Сматра се да је одлична у борби против перути и масне косе, јер изузетно добро пени и одлично пере. Једино није пријатно ако случајно упадне која кап у око. Цеђ је јача и од обичног прашка за веш, па јој је мана то што може оштетити боју веша. Зато се бели веш искувавао у цеђи у веш-лонцу, а шерени се прао уз додатак више воде.
Цеђ се правила искључиво од дрвеног пепела који би се прво просејао кроз неко крупније сито, да се одстране неизгорели делови. Затим би се у канту од 10 литара, сипала просејана цеђ до око трећине канте, а онда се наливала кишница и остављало се тако да одстоји око недељу дана, уз повремено мешање. После недељу дана, горњи бистри део се цедио кроз газу, пепео је била на дну, и онда се та вода користила за прање. И данас се ова вода може једноставно сипати у веш машину.
Као шампон и данас се цеђ може једноставно направити. 100 грама просејаног пепела треба завезати у крпу или платно и убацити у лонац са један литар кипуће воде и оставити да кључа 10 минута. Уколико неко жели, може додати коприву, камилицу, маслачак, чичак, листове брезе, нану, рузмарин… како би мирис шампона био лепши. Токсине који се налазе у куповним шампонима нећете наћи у овом природном препарату.
Izvor: Opanak.rs
