Sve manje šaltera, sve više mobilnih aplikacija
Građani širom Srbije poslednjih godina sve češće primećuju isti problem — bankarske filijale rade kraće, redovi su duži, a pojedina mesta ostaju bez ijedne ekspoziture. Nekada uobičajeni odlazak u banku subotom danas je gotovo nemoguć, dok se u pojedinim poslovnicama rad sa stanovništvom završava već u ranim popodnevnim satima. Za mnoge klijente, posebno starije građane, to predstavlja ozbiljan problem u svakodnevnom funkcionisanju.
Prema podacima Narodne banke Srbije, broj banaka u zemlji smanjen je sa 25 na 19 tokom poslednjih pet godina. Istovremeno je ugašeno više od 250 organizacionih jedinica, dok je broj zaposlenih u sektoru takođe opao. Iako banke tvrde da se kvalitet usluga nije smanjio, iskustva građana na terenu često govore drugačije.
Najveće promene donela je ubrzana digitalizacija finansijskog sektora. Mobilno i elektronsko bankarstvo danas preuzima veliki deo poslova koji su se ranije obavljali isključivo na šalteru. Plaćanja računa, transfer novca, podizanje kredita i otvaranje računa sada su dostupni putem aplikacija, bez odlaska u poslovnicu. Ipak, taj prelazak nije jednako jednostavan za sve. Dok mlađi korisnici relativno lako prihvataju digitalne servise, veliki broj građana i dalje se oslanja na direktan kontakt sa službenicima. Upravo zato zatvaranje filijala u manjim gradovima izaziva sve više nezadovoljstva.
Banke traže manji trošak i veću efikasnost
Finansijski stručnjaci objašnjavaju da banke poslednjih godina pokušavaju da smanje operativne troškove i prilagode poslovanje novim navikama klijenata. Održavanje velikog broja ekspozitura zahteva značajna ulaganja u zakup prostora, zaposlene i infrastrukturu. Sa druge strane, digitalne platforme omogućavaju mnogo jeftinije poslovanje.
U praksi to znači da banke sve češće zatvaraju manje profitabilne poslovnice i fokusiraju se na centralne gradske lokacije. Građani zbog toga moraju da putuju do većih gradova ili da duže čekaju u preopterećenim filijalama. Posebno je pogođeno stanovništvo u ruralnim sredinama, gde je pristup finansijskim uslugama postao znatno teži. Iz Narodne banke Srbije navode da konsolidacija sektora nije ugrozila stabilnost tržišta i da je konkurencija i dalje prisutna. Pored tradicionalnih banaka, danas posluju i platne institucije, elektronski servisi i poštanski operatori koji nude određene finansijske usluge.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da digitalizacija ne može potpuno da zameni fizičko prisustvo banaka. Kreditni saveti, rešavanje komplikovanih problema ili pomoć starijim klijentima često zahtevaju razgovor uživo. Upravo zbog toga mnogi smatraju da bi potpuno povlačenje filijala moglo dodatno produbiti razlike između urbanih i manjih sredina.
Gužve postaju svakodnevica u velikim gradovima
Smanjenje broja poslovnica posebno se oseća u većim gradovima, gde se sada mnogo veći broj klijenata sliva u manji broj ekspozitura. Tokom prvih dana u mesecu, kada stižu plate i penzije, redovi u pojedinim bankama postaju svakodnevna pojava. Građani se najčešće žale na dugo čekanje, mali broj aktivnih šaltera i ograničeno radno vreme. U nekim poslovnicama usluge za stanovništvo dostupne su samo nekoliko sati dnevno, što dodatno otežava situaciju zaposlenima koji banku mogu da posete tek nakon posla.
Banke sa druge strane ističu da se sve više transakcija obavlja elektronski i da fizički dolazak u poslovnicu više nije neophodan za većinu usluga. Upravo zbog toga očekuje se da će trend zatvaranja filijala biti nastavljen i narednih godina. Ipak, stručnjaci smatraju da će potpuni prelazak na digitalni model trajati mnogo duže nego što finansijski sektor očekuje. Srbija i dalje ima veliki broj građana koji preferiraju gotovinsko poslovanje i direktan kontakt sa službenicima, posebno među starijom populacijom.
Hoće li klasične banke potpuno nestati?
Iako mnogi veruju da budućnost pripada isključivo mobilnim aplikacijama i onlajn servisima, bankarski sektor za sada ipak ne može potpuno bez fizičkih poslovnica. Gotovinske transakcije, savetovanje klijenata i određene administrativne procedure i dalje zahtevaju prisustvo zaposlenih. Promene koje danas vidimo deo su šire transformacije finansijskog tržišta koja se dešava širom Evrope. Banke pokušavaju da pronađu balans između smanjenja troškova i očuvanja dostupnosti usluga građanima. Upravo taj balans postaje jedan od najvećih izazova modernog bankarstva.
Za klijente u Srbiji to znači da će se narednih godina sve više poslova prebacivati na telefone i računare. Oni koji se ne prilagode digitalnim servisima mogli bi sve češće da se suočavaju sa manjkom filijala, dužim čekanjem i ograničenim pristupom klasičnim bankarskim uslugama.
U međuvremenu, redovi ispred šaltera ostaju svakodnevna slika mnogih gradova. Dok banke ubrzano ulažu u tehnologiju, deo građana i dalje očekuje ono što je nekada bilo standard — otvorenu filijalu, dostupnog službenika i mogućnost da finansijske probleme rešavaju licem u lice.
