Plan izgradnje beogradskog metroa
Iako Srbija nije jedina zemlja u Evropi bez metroa, Beograd je već dugo planirao izgradnju sopstvenog metro sistema. Prvi ozbiljni planovi za beogradski metro pojavili su se još pedesetih godina prošlog veka. Tokom narednih decenija, ova ideja je povremeno doživljavala i padove i uspone, ali bez konačne realizacije.
Slične izazove je imao i Solun u Grčkoj, gde se metro takođe dugo čekao. Međutim, sada su Solunjani bliži ostvarenju ovog cilja, uprkos brojnim arheološkim otkrićima koja su usporavala izgradnju. Na lokacijama gde su pronađeni značajni artefakti, neophodno je prilagođavanje trase i zaštita nalaza, pa se zbog toga i gradnja metroa odvijala uz dodatne korake.
Zemlje bivše Jugoslavije i Evrope bez metroa
Nijedna od zemalja bivše Jugoslavije, uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, ne poseduje metro sistem. Pored njih, u Evropi metro nemaju ni Albanija, Estonija, Irska, Kipar, Luksemburg, i mnoge druge male države, poput Monaka i Vatikana. Tako su se zemlje bivše Jugoslavije ponovo našle povezane ovim zajedničkim nedostatkom.
Razvoj ideje o beogradskom metrou od sedamdesetih do danas
Prvi veliki projekat beogradskog metroa, koji datira iz 1976. godine, predviđao je čak pet linija, uz dodatne regionalne linije. Projekat je bio planiran kao visokokapacitetni šinski sistem, koji bi pokrivao glavne saobraćajne pravce u Beogradu, uključujući trase Stari Merkator – Vukov spomenik i Dorćol – Autokomanda. Iako je tada ideja o metrou slavljenja kao moderna rešenja za Beograd, usled različitih prepreka i neslaganja, plan se više puta menjao i prilagođavao.
Do 2003. godine, metro je preusmeren ka ideji lakog šinskog sistema, poznatog kao „Beogradski laki metro“. Međutim, Skupština grada Beograda je 2010. godine odlučila da podrži plan za nezavisan metro sistem, čija bi trasa prolazila bez ukrštanja sa ostalim drumskim saobraćajem.
Današnji plan za metro u Beogradu
Danas, konačna trasa beogradskog metroa predviđa duboki tunel na većem delu, koji će biti izgrađen uz pomoć mašine za kopanje tunela, dok će manji deo biti plitak tunel i nadzemna pruga. Očekuje se da određeni objekti budu uklonjeni zbog izgradnje stanica i okana duž tunela.
Prema poslednjim informacijama, proces eksproprijacije je u toku i obuhvata 487 parcela, uključujući oko 84 stambena i 66 poslovnih objekata. Taj broj nije konačan, jer je deo parcela još u procesu deobe, ali se projektovani radovi odvijaju prema planu.
Ukoliko se planovi ostvare, Srbija bi mogla postati prva država bivše Jugoslavije sa metro sistemom, čime bi se svrstala među lidere u regionu u oblasti moderne urbane infrastrukture.
