Aspirin ima važnu ulogu u terapiji pojedinih srčanih i krvnih oboljenja, ali nije lek koji bi trebalo svakodnevno uzimati na svoju ruku. Njegovo dejstvo na trombocite smanjuje zgrušavanje krvi, što u određenim situacijama štiti od stvaranja ugrušaka. Istovremeno, isti mehanizam može povećati rizik od krvarenja. Zato korist i rizik moraju da se procene za svakog pacijenta posebno.
Dugotrajna upotreba može povećati mogućnost nastanka čira i krvarenja iz želuca ili creva. Krvarenje može biti postepeno, pa se ponekad prvo primete umor, bledilo ili nizak nivo gvožđa. Ozbiljniji znaci uključuju povraćanje krvi i crnu, katranastu stolicu. U tim situacijama potrebna je hitna medicinska procena.
Poseban oprez kod svakodnevne terapije
Osobe koje aspirin koriste godinama trebalo bi povremeno da preispitaju terapiju sa svojim lekarom. To je posebno važno ako su uvedeni novi lekovi, pojavile se česte modrice ili krvarenja, odnosno ako više nije jasno zbog čega je aspirin prvobitno propisan. Terapiju ne treba samostalno prekidati, naročito nakon ugradnje stenta ili prethodnih ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
Retko, ali ozbiljno, aspirin može doprineti i krvarenju u mozgu. Iznenadna jaka glavobolja, poremećaj govora, slabost jedne strane tela, gubitak svesti ili nagla konfuzija zahtevaju hitnu pomoć. Lek zato nije ni potpuno bezazlen ni automatski štetan. Presudno je zbog čega se uzima i da li korist za konkretnog pacijenta i dalje nadmašuje rizik.
Terapiju ne treba menjati bez lekara
Aspirin može biti veoma koristan kada postoji jasna medicinska indikacija, ali nepotrebno dugotrajno uzimanje izlaže osobu riziku koji možda nema opravdanje. Redovna kontrola omogućava lekaru da proceni dozu, druge lekove i eventualne neželjene efekte. Posebno je važno reagovati na znake krvarenja ili neobjašnjiv pad gvožđa. Odluku o nastavku, promeni ili prekidu terapije treba doneti zajedno sa lekarom.
