Bela ili smeđa, podna ili kavezna – razlike među jajima često se tumače na osnovu izgleda, cene i pretpostavki o načinu proizvodnje. Međutim, boja ljuske sama po sebi ne govori ništa važno o hranljivoj vrednosti jajeta, dok oznaka uzgoja daje informaciju o tome u kakvim uslovima su kokoške držane.
Smeđa jaja se često povezuju sa domaćim proizvodima, dok se bela biraju zbog izgleda ili praktičnosti, naročito tokom praznika kada se koriste za farbanje. Viša cena takođe može da stvori utisak da je proizvod automatski kvalitetniji. Ipak, pravi odgovor nalazi se na deklaraciji, a ne u boji ljuske.
Boja ljuske zavisi od rase kokoške
Genetika kokoške prvenstveno određuje boju ljuske. Zbog toga neke nose bela, druge smeđa, a pojedine rase mogu nositi i jaja plavičaste ili zelenkaste ljuske. Različita boja ne znači da se unutar jajeta nalazi više proteina, vitamina ili minerala.
Kod belih i smeđih jaja slične veličine nutritivne razlike koje se mogu pripisati samo boji ljuske praktično ne postoje. Ono što može promeniti sastav jeste pre svega ishrana kokoške, ali i drugi uslovi proizvodnje. Zato jaje ne treba procenjivati samo prema tome kako izgleda spolja.
Važna je i veličina jajeta, jer veće jaje prirodno može sadržati veću ukupnu količinu kalorija i hranljivih materija. Oznake S, M, L i XL zato govore o težinskoj kategoriji, a ne o kvalitetu. Smeđe jaje nije automatski hranljivije od belog, kao što ni skuplje jaje nije nužno zdravije.
Šta zapravo znači broj na jajetu
Mnogo korisnija informacija nalazi se u proizvođačkom kodu. Prema pravilima koja se primenjuju na jaja A klase u Srbiji, prvi broj označava način uzgoja kokošaka. Broj 0 označava organski uzgoj, 1 slobodni uzgoj, 2 podni, a 3 kavezni uzgoj, dok oznaka RS označava Srbiju kao zemlju porekla.
Podni uzgoj znači da kokoške nisu smeštene u kaveze, već se kreću unutar objekta. Takav sistem predviđa prostor sa gnezdima, prečkama i prostirkom, ali ne znači da životinje izlaze napolje. Zbog toga oznaku „podni uzgoj“ ne treba poistovećivati sa slobodnim uzgojem.
Kod slobodnog uzgoja kokoške imaju mogućnost pristupa otvorenom prostoru, dok se kod podnog uzgoja život odvija unutar objekta. Oznaka tako prvenstveno govori o uslovima držanja životinja, a ne predstavlja automatsku potvrdu veće nutritivne vrednosti jajeta. Na sastav jajeta i dalje značajno utiču ishrana i konkretni uslovi proizvodnje.
Narandžasto žumance nije garancija kvaliteta
Još jedna česta zabluda odnosi se na boju žumanca. Intenzivno žuto ili narandžasto žumance često se doživljava kao znak da je jaje domaće, sveže ili posebno hranljivo. Međutim, nijansa prvenstveno zavisi od pigmenata koje kokoška dobija kroz hranu.
Kukuruz, zelene biljke i drugi sastojci bogati pigmentima mogu uticati na intenzitet boje žumanca. Zbog toga dve kokoške koje dobijaju različitu hranu mogu nositi jaja sa različito obojenim žumancima. Jača boja sama po sebi ne dokazuje veći sadržaj proteina, vitamina D ili omega-3 masnih kiselina.
Ishrana ipak može imati stvaran uticaj na sastav jajeta. Proizvođači mogu prilagođavati hranu kokošaka kako bi dobili jaja sa većim sadržajem određenih hranljivih materija, uključujući omega-3 masne kiseline. Takve osobine treba proveravati na deklaraciji, a ne zaključivati samo na osnovu izgleda žumanca.
Na nutritivni sastav mogu uticati i uslovi u kojima kokoške borave. Pojedina istraživanja ukazuju da izloženost suncu može biti povezana sa većim sadržajem vitamina D3 u žumancetu, ali to ne znači da će svako jaje iz slobodnog uzgoja automatski imati visoku količinu ovog vitamina. Mogućnost izlaska napolje nije isto što i stvarna izloženost suncu, pa se ni ta karakteristika ne može procenjivati samo prema oznaci na pakovanju.
Deklaracija je važnija od boje ljuske
Kada birate jaja, korisnije je proveriti poreklo, rok trajanja, veličinu i način uzgoja nego odlučivati između bele i smeđe ljuske. Ako vam je važan način držanja kokošaka, upravo prvi broj proizvođačkog koda daje konkretnu informaciju. Ako vam je važan sastav, tražite podatke o posebnim nutritivnim karakteristikama proizvoda.
Kod kuće jaja treba čuvati prema uputstvu na deklaraciji i voditi računa da ljuska ostane neoštećena. Pukotine povećavaju rizik od kontaminacije, dok uredan izgled ljuske sam po sebi ne garantuje da u jajetu nema mikroorganizama. Bezbednost hrane zavisi i od pravilnog čuvanja i pripreme, a posebno je važno dobro termički obraditi jaja kada se obrok priprema za osetljive grupe.
Zato kupac koji stoji ispred police ne mora da traži „najzdraviju“ boju. Bela i smeđa jaja mogu biti podjednako dobar izbor, dok razlike u hranljivoj vrednosti mnogo više zavise od veličine, ishrane kokošaka i konkretnih karakteristika proizvoda. Isto važi i za cenu, jer skuplji proizvod nije automatski nutritivno vredniji.
Na kraju, boja ljuske govori prvenstveno o kokoški, broj govori o načinu uzgoja, a deklaracija daje najkorisnije informacije o proizvodu. Ako želite da znate šta zaista kupujete, upravo te podatke treba pogledati pre nego što jaje završi u korpi.
