Zaduženost građana i privrede prema bankama u Srbiji nastavila je da raste tokom godine, a ukupan iznos kredita na kraju jula približio se 4.701 milijardi dinara. Prema najnovijim podacima Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije, to je 15,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Rast je posebno izražen kod stanovništva, čiji je dug povećan gotovo petinom.
Podaci pokazuju da se kreditna aktivnost širi kroz više kategorija, od gotovinskih i stambenih zajmova do potrošačkih kredita. Istovremeno, relativno mali procenat kredita kasni sa otplatom, što ukazuje da veća zaduženost za sada nije praćena proporcionalnim pogoršanjem naplate. Ipak, struktura novog duga pokazuje da se deo građana sve više oslanja na banke za finansiranje svakodnevnih potreba.
Građani povećavaju dug brže od privrede
Ukupan dug građana prema bankama krajem jula dostigao je 2.131 milijardu dinara, što predstavlja međugodišnji rast od 19,7 odsto. Time je zaduženost stanovništva rasla znatno brže od ukupnog duga privrede. Najveću stavku i dalje predstavljaju gotovinski krediti, čije je stanje dostiglo 1.046 milijardi dinara. U odnosu na jul prethodne godine, ovaj iznos veći je za 20,8 odsto.
Stambeni krediti i zajmovi za adaptaciju takođe su zabeležili snažan rast. Njihovo ukupno stanje dostiglo je 903,25 milijardi dinara, što je 19,6 odsto više nego godinu ranije. Poljoprivredni krediti građana iznosili su 101,97 milijardi dinara, uz rast od 9,2 odsto. Ostale kategorije kredita činile su još 50,31 milijardu dinara.
Posebno se izdvaja rast potrošačkih kredita, koji su u godinu dana povećani za 28,4 odsto. Njihovo ukupno stanje krajem jula iznosilo je 29,65 milijardi dinara, dok je prosečan dug po ovom kreditu bio 221.440 dinara. Iako je reč o manjoj kategoriji u odnosu na gotovinske ili stambene zajmove, tempo rasta privlači pažnju. On pokazuje da se kreditiranje sve više koristi i za neposrednu potrošnju.
Privreda je krajem jula bankama dugovala 2.468 milijardi dinara, što je 12,4 odsto više nego godinu dana ranije. Preduzetnici su imali obaveze od 101,8 milijardi dinara, uz rast od 14 odsto. Banke su istovremeno evidentirale 111.822 kredita odobrena pravnim licima. Razlika u tempu rasta između stanovništva i privrede pokazuje da se upravo građani trenutno zadužuju najbrže.
Docnja i dalje relativno niska
Uprkos rastu ukupnog duga, kašnjenje u otplati kredita ostalo je na relativno niskom nivou. Učešće docnje u ukupnim kreditima iznosilo je 1,8 odsto. Najveći procenat zabeležen je kod preduzetnika, sa 3,3 odsto, dok su pravna lica imala docnju od 2,4 odsto. Kod građana je ovaj pokazatelj bio znatno niži i iznosio je 1,1 odsto.
Različiti kriterijumi primenjuju se u zavisnosti od vrste klijenta. Kod pravnih lica i preduzetnika obaveza se evidentira kao docnja kada kasni duže od 15 dana. Za fizička lica prag je duži i odnosi se na obaveze koje nisu izmirene duže od 60 dana. Zato direktno poređenje svih kategorija zahteva oprez.
Bankarski podaci pokazuju i široku upotrebu tekućih računa i platnih instrumenata. U Srbiji je krajem jula bilo više od 9,4 miliona tekućih računa, koje je koristilo oko 6,1 miliona građana. U docnji se nalazilo 208.755 računa, dok je učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja bilo 5,8 odsto. Broj kreditnih kartica dostigao je 1.115.039, sa 855.832 korisnika.
Niska ukupna docnja ne znači da pritisak na pojedinačna domaćinstva i preduzeća ne postoji. Banke su tokom 2026. godine nastavile da obrađuju zahteve klijenata koji su imali teškoće u servisiranju obaveza. Deo tih slučajeva rešen je promenom uslova otplate pre nego što je problem prerastao u ozbiljnije kašnjenje. Takav pristup predstavlja važan deo upravljanja kreditnim rizikom.
Banke odobrile većinu zahteva za olakšice
Tokom prvog tromesečja 2026. godine banke su odobrile olakšice za 1.825 kredita, odnosno 79 odsto svih obrađenih zahteva. Ukupan dug povezan sa tim kreditima iznosio je oko 1,9 milijardi dinara. Pored zahteva koje su klijenti sami podneli, banke su ponudile olakšice i za dodatnih 913 kredita. Te mere pokrivale su dug od gotovo 874 miliona dinara.
Banke su pritom koristile sisteme ranog upozoravanja kako bi prepoznale klijente kod kojih se pojavljuju prvi znaci problema sa otplatom. U takvim slučajevima pomoć se može ponuditi pre nego što dođe do ozbiljnijeg kašnjenja. Od ukupno 496 odbijenih zahteva, 310 je formalno odbijeno, dok u 186 slučajeva klijenti nisu prihvatili ponuđene mere. Podaci pokazuju da se restrukturiranje duga sve više koristi kao način da se spreči pogoršanje kreditnog statusa.
Najveći broj zahteva odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih obrađenih predmeta. Dozvoljena prekoračenja učestvovala su sa sedam odsto, dok su krediti za obrtna sredstva i kreditne kartice činili po šest odsto. Stambeni krediti predstavljali su tri odsto zahteva, ali je kod njih procenat odobrenih olakšica bio 81,5 odsto. Struktura zahteva tako pokazuje da se problemi sa otplatom najčešće pojavljuju kod kredita namenjenih neposrednom finansiranju potrošnje.
Među građanima je gubitak posla bio najčešći razlog za traženje olakšica i činio je 53,7 odsto svih zahteva. Slede značajno smanjenje prihoda sa 19,2 odsto i druge životne okolnosti sa 14,6 odsto. Teška bolest činila je 8,7 odsto razloga, dok su teške porodične prilike, povrede i razvod imali manja učešća. Banke su najčešće produžavale rok otplate, uz mogućnost kombinovanja te mere sa promenom kamate, odlaganjem plaćanja ili privremenim moratorijumom.
Rast bankarskog duga zato za sada ne prati jednako snažan rast problematičnih kredita, ali struktura zaduživanja ostaje važan signal za naredni period. Građani se zadužuju brže od privrede, dok gotovinski i potrošački krediti imaju posebno izražen rast. Istovremeno, banke povećavaju upotrebu preventivnih mera kako bi klijentima sa privremenim problemima omogućile da nastave urednu otplatu. Kretanje duga i sposobnost građana i kompanija da ga servisiraju biće zato važniji pokazatelji od samog rasta kreditne aktivnosti.
