Radni vek u Evropskoj uniji nastavlja da se produžava, pokazuju najnovije procene koje ukazuju na promene na tržištu rada i sve duže zadržavanje zaposlenih u radnom odnosu. Prosečna osoba starija od 15 godina može očekivati da će tokom života raditi 37,5 godina, što je više nego prethodne godine. Ovaj trend odražava demografske promene, duži životni vek i sve veće potrebe evropskih ekonomija za radnom snagom.
Iako je evropski prosek u blagom porastu, razlike među državama ostaju velike. Dok pojedine zemlje beleže više od četiri decenije prosečnog radnog staža, u drugima zaposleni napuštaju tržište rada znatno ranije. Takve razlike posledica su različitih ekonomskih modela, penzionih sistema i stope zaposlenosti.
Sever Evrope prednjači po dužini radnog veka
Prema najnovijim procenama, Holandija ima najduži očekivani radni vek u Evropskoj uniji, sa prosečnih 44 godine rada. Odmah iza nje nalaze se Švedska, Danska, Estonija, Irska, Nemačka i Finska, gde se očekuje da će stanovnici u proseku raditi najmanje četiri decenije. Zajedničko ovim državama jeste visoka zaposlenost i snažno učešće stanovništva na tržištu rada.
Nasuprot tome, najkraći očekivani radni vek beleže Rumunija, Italija i Bugarska. U tim zemljama prosečan broj godina provedenih na poslu ostaje nekoliko godina ispod evropskog proseka. Na razlike utiču brojni faktori, uključujući raniji odlazak u penziju, nižu stopu zaposlenosti i različite uslove na tržištu rada.
Od 2016. godine prosečno trajanje radnog veka u Evropskoj uniji produženo je za više od dve godine. Sa tadašnjih 35,2 godine, evropski prosek porastao je na 37,5 godina, što pokazuje da se ovaj trend nastavlja uprkos ekonomskim krizama i promenama na tržištu rada. Produženje radnog veka postaje jedno od najizraženijih obeležja evropskih ekonomija.
Muškarci i žene ne provode isti broj godina na poslu
Procenjuje se da će muškarci u Evropskoj uniji tokom života raditi u proseku 39,5 godina. Najduži radni vek očekuje se u Holandiji, dok visoke vrednosti beleže i Švedska, Danska i Irska. Sa druge strane, Bugarska, Rumunija i Hrvatska imaju najniže procene kada je reč o muškoj populaciji.
Kod žena je prosečan očekivani radni vek nešto kraći i iznosi 35,4 godine. Ipak, pojedine severnoevropske države pokazuju da je razlika između muškaraca i žena znatno manja nego u ostatku kontinenta. Švedska, Holandija i Estonija izdvajaju se kao zemlje u kojima žene ostaju aktivne na tržištu rada više od četiri decenije.
Najkraći očekivani radni vek žena zabeležen je u Italiji, Rumuniji i Grčkoj. Razlozi za takve razlike često se povezuju sa manjim učešćem žena na tržištu rada, porodičnim obavezama i različitim modelima zapošljavanja. Istovremeno, sve više evropskih država pokušava da poveća zaposlenost žena kroz fleksibilnije oblike rada i bolju podršku porodicama.
Sve duži radni vek menja tržište rada
Produženje radnog veka nije samo statistički podatak, već pokazatelj dubokih promena u evropskim društvima. Starenje stanovništva i manji priliv mlađe radne snage primoravaju mnoge zemlje da prilagođavaju penzione sisteme i podstiču duže ostajanje u zaposlenju. Poslodavci se istovremeno sve više oslanjaju na iskusne radnike kako bi nadomestili nedostatak kvalifikovanog kadra.
Razvoj tehnologije i promena strukture poslova takođe utiču na mogućnost dužeg rada. U sektorima koji zahtevaju manje fizičkog napora zaposleni danas mogu ostati aktivni znatno duže nego ranije. Istovremeno, pojedine profesije i dalje nose velika fizička opterećenja, zbog čega mogućnost produženja radnog veka nije jednaka za sve.
Ekonomski stručnjaci ocenjuju da će se trend produžavanja radnog veka nastaviti i narednih godina. Rast očekivanog životnog veka, promene u penzionim politikama i potrebe tržišta rada verovatno će dodatno povećati prosečan broj godina provedenih u zaposlenju. Zbog toga pitanje ravnoteže između rada, zdravlja i kvaliteta života postaje jedno od ključnih izazova za evropske države.
Gde je Srbija u ovoj slici?
Iako Srbija nije obuhvaćena ovim podacima, jer se analiza odnosi isključivo na države članice Evropske unije, domaće tržište rada suočava se sa sličnim izazovima. Starenje stanovništva, manjak radne snage u pojedinim delatnostima i sve veći pritisak na penzioni sistem postaju teme koje utiču na dugoročno planiranje ekonomije. Zbog toga se i u Srbiji sve više govori o održivosti penzionog sistema i produžavanju radnog veka.
Starosna granica za odlazak u penziju u Srbiji poslednjih godina postepeno se menja, naročito kada je reč o ženama, kako bi se uskladila sa zakonskim reformama. Istovremeno, pojedini sektori privrede već osećaju nedostatak kvalifikovanih radnika, zbog čega se iskusni zaposleni sve duže zadržavaju na tržištu rada. Iako se uslovi razlikuju od zemlje do zemlje, demografski trendovi pokazuju da će pitanje dužine radnog veka u narednim godinama biti jednako važno i za Srbiju kao i za države Evropske unije.
Penzija postaje sve udaljeniji cilj
Razlike među evropskim državama pokazuju da ne postoji jedinstven model radnog veka. Dok u pojedinim zemljama zaposleni ostaju aktivni više od 40 godina, u drugima je prosečan radni staž i dalje znatno kraći. Na konačne rezultate utiču ekonomski razvoj, socijalna politika, starosna struktura stanovništva i mogućnosti zapošljavanja.
Za građane to znači da se očekivanja u vezi sa odlaskom u penziju postepeno menjaju. Sve duži radni vek postaje novo pravilo u velikom delu Evrope, a granica između radnog i penzionog perioda života sve se više pomera. Iako se uslovi razlikuju od države do države, zajednički trend jasno pokazuje da će buduće generacije u proseku provoditi više godina na poslu nego njihovi prethodnici.
