Nova naučna analiza ukazuje da fentanil, jedan od najjačih opioidnih analgetika, nosi najveći rizik od respiratorne depresije – ozbiljnog usporavanja disanja koje u slučaju predoziranja može imati smrtonosne posledice. Istraživanje sprovedeno na velikom broju hospitalizovanih pacijenata pokazalo je da opasnost nije jednaka za sve opioidne lekove, kao ni za sve grupe pacijenata.
Rezultati dodatno potvrđuju koliko je važno da se ovakvi lekovi koriste isključivo pod nadzorom lekara i u pažljivo određenim dozama. Iako opioidi ostaju nezamenjivi u lečenju jakih bolova, naučnici upozoravaju da određene kombinacije terapije i postojeća zdravstvena stanja mogu značajno povećati rizik od ozbiljnih komplikacija.
Analiza obuhvatila više od 32.000 pacijenata
Istraživači sa Univerziteta u Mančesteru analizirali su elektronske zdravstvene kartone 32.909 odraslih pacijenata lečenih u bolnicama na severozapadu Velike Britanije. Studija je obuhvatila osobe koje su opioide primale zbog jakih bolova koji nisu bili povezani sa malignim bolestima. Rezultati su objavljeni u stručnom medicinskom časopisu BMC Medicine.
Tokom istraživanja stručnjaci su pratili više pokazatelja koji ukazuju na poremećaje disanja. Posebna pažnja posvećena je brzini disanja, nivou kiseonika u krvi i slučajevima u kojima je bilo potrebno primeniti nalokson, lek koji poništava dejstvo opioida u slučaju predoziranja. Na osnovu tih podataka procenjivan je stepen rizika kod različitih terapija.
Opioidni analgetici često se koriste nakon operacija, težih povreda ili drugih stanja praćenih intenzivnim bolom. Njihova efikasnost u ublažavanju simptoma dobro je poznata, ali istovremeno zahtevaju pažljivo doziranje i stalni medicinski nadzor. Upravo zbog toga istraživanja poput ovog imaju veliki značaj za svakodnevnu kliničku praksu.
Naučnici su želeli da utvrde koji lekovi najčešće dovode do respiratorne depresije, jedne od najopasnijih komplikacija opioidne terapije. Takvo stanje može se razviti postepeno, ali i veoma brzo, zbog čega je rano prepoznavanje simptoma od presudnog značaja. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.
Fentanil pokazao najveći stepen rizika
Rezultati analize pokazali su da su pacijenti koji su primali fentanil imali približno tri puta veći rizik od razvoja respiratorne depresije u poređenju sa osobama koje su koristile kodein. U odnosu na morfijum, rizik je bio veći za oko 85 procenata. Ovi podaci izdvojili su fentanil kao lek sa najvećim zabeleženim rizikom u okviru istraživanja.
Povišen rizik primećen je i kod terapije oksikodonom i morfijumom, mada u manjoj meri nego kod fentanila. Istovremena primena više opioidnih lekova dodatno je povećavala verovatnoću nastanka komplikacija. Kod takvih pacijenata mogućnost razvoja opasnog usporavanja disanja bila je približno tri puta veća.
Autori studije ističu da rizik ne zavisi isključivo od vrste leka. Značajnu ulogu imaju i doza, trajanje terapije, starost pacijenta, kao i druge bolesti koje mogu uticati na rad pluća i disajnog sistema. Zbog toga se terapija opioidima uvek prilagođava individualnim potrebama svakog pacijenta.
Respiratorna depresija predstavlja stanje u kojem organizam ne unosi dovoljno kiseonika zbog usporenog ili plitkog disanja. Ako se ne prepozna i ne leči na vreme, može dovesti do gubitka svesti, oštećenja vitalnih organa i smrtnog ishoda. Upravo zato zdravstveni radnici tokom primene opioida redovno prate disanje i zasićenost krvi kiseonikom.
Poseban oprez za pojedine grupe pacijenata
Studija je pokazala da su osobe koje boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) posebno osetljive na neželjene efekte fentanila. Kod njih je rizik od respiratornih komplikacija bio približno četiri puta veći nego kod pacijenata koji su koristili kodein. To potvrđuje da postojeće bolesti pluća mogu dodatno povećati opasnost tokom opioidne terapije.
Istraživači su kao dodatne faktore rizika izdvojili i primenu većih doza opioida, čak i kada one nisu bile izuzetno visoke. Pored toga, kombinovanje opioida sa lekovima iz grupe gabapentinoida, poput gabapentina i pregabalina, povezano je sa većom verovatnoćom razvoja respiratorne depresije. Takve kombinacije zahtevaju poseban oprez i pažljivo praćenje pacijenata.
Jedna od autorki istraživanja, dr Megna Džani, naglasila je da opioidi i dalje imaju važnu ulogu u lečenju jakog akutnog bola. Međutim, rezultati pokazuju da svi lekovi iz ove grupe nemaju isti bezbednosni profil i da se rizik razlikuje u zavisnosti od vrste preparata i primenjene doze. Upravo zato odluka o izboru terapije mora biti zasnovana na pažljivoj proceni koristi i mogućih neželjenih efekata.
Stručnjaci poručuju da pacijenti ne bi trebalo samostalno da prekidaju ili menjaju propisanu terapiju zbog rezultata ovog istraživanja. Sve nedoumice u vezi sa opioidnim lekovima potrebno je rešavati u razgovoru sa lekarom koji vodi lečenje. Odgovorna primena i redovne kontrole ostaju najvažniji način da se bol uspešno leči uz što manji rizik od ozbiljnih komplikacija.
