Dok se Evropa suočava sa ekonomskim i bezbednosnim izazovima, tiho i uporno raste još jedna kriza – kriza mentalnog zdravlja mladih. Najnovije međunarodno istraživanje pokazuje da mladi širom sveta sve teže upravljaju emocijama, odnosima i svakodnevnim obavezama, ali je paradoksalno da su rezultati najlošiji upravo u najrazvijenijim državama.
Studiju je sprovela američka neprofitna organizacija Sapien Labs, koja se bavi analizom globalnih obrazaca mentalnog zdravlja. Njihov instrument, takozvani Kvocijent mentalnog zdravlja (MHQ), meri širi spektar funkcionalnosti – od emocionalne stabilnosti i socijalnih veština do kognitivne efikasnosti i sposobnosti nošenja sa stresom.
Prema nalazima, mladi između 18 i 34 godine beleže prosečan rezultat od svega 36 poena, dok populacija starija od 55 godina održava stabilan prosek oko 100, što se smatra normom. Gotovo 41 odsto mladih ispitanika prijavilo je ozbiljne mentalne teškoće koje utiču na njihovu svakodnevnu funkcionalnost.
„Kriza mentalnog zdravlja izgleda kao progresivni pad iz generacije u generaciju i daleko prevazilazi rast depresije i anksioznosti“, upozorila je Tara Tijagarajan, osnivačica i glavna naučnica Sapien Labs, ističući da se problem produbio tokom pandemije, ali da njegovi koreni sežu mnogo ranije.
Evropa ispod očekivanja uprkos standardu i ulaganjima
Jedan od najiznenađujućih nalaza jeste geografska raspodela rezultata. Mladi u subsaharskoj Africi, regionu sa najnižim prihodom po glavi stanovnika, ostvarili su bolje rezultate od svojih vršnjaka u zapadnim ekonomijama.
Među evropskim zemljama, Italija se nalazi relativno visoko – na 20. mestu od ukupno 84 analizirane države. Finska zauzima 40. poziciju, Portugal i Španija dele 46. mesto, Belgija je 52, a Francuska 58. Na dnu evropske liste nalaze se Irska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, pri čemu je Britanija rangirana čak na 81. mestu.
Ovakvi podaci otvaraju ozbiljno pitanje: zašto mladi u bogatim i stabilnim društvima pokazuju slabiju mentalnu otpornost? Uprkos višegodišnjim ulaganjima u terapijske programe, digitalne platforme za psihološku podršku i kampanje destigmatizacije, trendovi se ne popravljaju.
Autori istraživanja ukazuju da fokus isključivo na lečenje simptoma nije dovoljan. „Potrebne su strukturne promene koje se bave uzrocima, a ne samo posledicama“, navodi se u analizi.
Porodica, duhovnost, telefoni i ishrana kao ključni faktori
Istraživanje identifikuje četiri dominantna faktora koji snažno utiču na mentalno stanje mladih: kvalitet porodičnih odnosa, nivo duhovnosti, rana upotreba pametnih telefona i konzumacija ultra-prerađene hrane.
Mladi koji su ocenili svoje porodične odnose kao loše imali su gotovo četiri puta veću verovatnoću da se nađu u kategoriji „ugroženih“ u odnosu na one sa snažnim porodičnim vezama. U vremenu kada su tradicionalne strukture podrške oslabljene, emocionalna izolacija postaje plodno tlo za psihološke poteškoće.
Duhovnost se takođe pokazala kao zaštitni faktor. Ispitanici koji su izjavili da osećaju povezanost sa nečim višim ili imaju razvijen duhovni život beležili su bolje rezultate. Zanimljivo je da su zemlje poput Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Španije među onima u kojima se mladi ređe identifikuju kao duhovni.
Rana izloženost pametnim telefonima dodatno komplikuje sliku. Generacija Z prvi uređaj dobija u proseku sa 14 godina, dok je u pojedinim evropskim državama taj prag između 12 i 13 godina. Podaci ukazuju na jasnu korelaciju između ranog ulaska u digitalni svet i slabijih rezultata mentalnog zdravlja u odraslom dobu.
Na kraju, sve veća konzumacija ultra-prerađene hrane, koja je u poslednjih 15 godina postala dominantna u ishrani mladih, povezuje se sa 15 do 30 procenata ukupnog opterećenja mentalnim poremećajima. Stručnjaci sve češće ukazuju na vezu između ishrane, mikrobioma i stabilnosti raspoloženja.
Potreba za dubljim društvenim zaokretom
Iako su poslednjih godina budžeti za mentalno zdravlje u porastu, rezultati istraživanja sugerišu da se problem ne može rešiti isključivo kroz kliničke intervencije. Okruženje u kojem mladi odrastaju – porodično, digitalno i nutritivno – oblikuje njihove kapacitete mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
Generacija Z odrasla je u svetu brzih promena, stalne povezanosti i visoke konkurencije. Iza slike tehnološki naprednog društva krije se generacija koja sve teže održava fokus, stabilne odnose i osećaj smisla.
Podaci ne ostavljaju mnogo prostora za ignorisanje. Ako najrazvijenije zemlje sveta beleže najdublji pad mentalne otpornosti mladih, jasno je da ekonomski prosperitet sam po sebi nije garant psihološke stabilnosti. Pitanje koje ostaje jeste da li će društva reagovati na vreme – ili će jaz između generacija nastaviti da se produbljuje.
