Studije pokazuju da većina građana Zapada odbija ideju o konzumaciji insekata, uprkos promotivnim kampanjama i podršci institucija
Uprkos velikim očekivanjima i propagandi koja se oslanja na ekologiju i održivost, insekti teško da će postati održiva zamena za meso, bar kada je reč o potrošačima u Evropi. Nova studija objavljena u časopisu Sustainable Agriculture ukazuje da je gađenje prema ideji konzumiranja buba i larvi duboko ukorenjeno u kulturološkim obrascima Zapada, i da ni najbolji marketinški pokušaji nisu uspeli da promene percepciju javnosti.
Meso i mleko i dalje bez konkurencije
Podaci govore više od reči – čak 91 odsto ispitanika u Evropi i SAD bilo bi spremno da proba biljne zamene za meso, ali je samo 20 odsto reklo da bi čak razmotrilo da jede insekte. U poređenju s tim, interesovanje za hranu od buba je gotovo zanemarljivo. Uz to, kompanije koje uzgajaju insekte – poput crnih vojničkih muva – radije ih koriste za stočnu nego za ljudsku ishranu, jer tržište jednostavno ne postoji.
„S obzirom na trenutno stanje svesti potrošača, očekivati da insekti zamene meso je čista iluzija. Ljudima je potrebno nešto ukusno, zdravo i poznato, a ne eksperiment bez ukusa i smisla“, ističe Dastin Kramet, direktor Instituta za insekte i koautor pomenute studije.
Hrana današnjice je prava pretnja po zdravlje
I dok se govori o održivosti i klimatskim promenama, ono što se previđa jeste da najveći zdravstveni problem savremenog čoveka nije meso, već ultra-prerađena industrijska hrana. Gotova jela, grickalice, zaslađeni napici i proizvodi prepunjeni aditivima i šećerima razaraju zdravlje – izazivaju gojaznost, depresiju, insulinsku rezistenciju, kardiovaskularne bolesti i mentalnu nestabilnost.
„Ljudi ne treba da jedu ni bube, ni lažno meso. Ono što nam treba je jednostavna, čista hrana – meso, mlečni proizvodi, životinjske masti, voće i povrće. To je jedina prava osnova zdravlja“, ocenjuje nutricionista dr Ivana Ristić.
Evropska unija dozvolila bube u ishrani
I pored otpora potrošača, Evropska unija je 2023. godine dozvolila upotrebu četiri vrste insekata u ishrani, uključujući preradu larve sjajnocrne bube i prah kućnog cvrčka (Acheta domesticus) koji se sada može naći kao dodatak u hlebu, pecivu, keksu, testeninama i čak čokoladi. Za mnoge građane to je bila prekretnica – ne u pravcu prihvatanja, već odbijanja.
„Kada su mi rekli da bih mogao jesti keks sa bubom, odlučio sam da više ništa ne kupujem bez da pročitam deklaraciju“, izjavio je u anketi jedan potrošač iz Nemačke.
Danska je jedna od retkih zemalja koja je zvanično predstavila plan za smanjenje konzumacije mesa, ali čak i tamo fokus nije na insektima, već na biljnoj proizvodnji i domaćim izvorima proteina. Prema rečima ministra Jakoba Jensena, ljudi neće menjati navike moralnim ucenama, već ukusom i cenom.
Kramet u zaključku navodi da, iako su insekti povremeno pronašli mesto u pojedinim grickalicama, hlebu ili proteinskim pločicama, ti proizvodi su daleko od toga da mogu ugroziti poziciju mesa u ishrani.
Strah, gađenje i otpor
Čak i kada bi insekti bili nutritivno savršeni – što nisu – psihološka barijera ostaje ključna. Mnogi građani ističu osjećaj gađenja, mučnine i odbijanja same pomisli da konzumiraju larve, bube i cvrčke. Nesvesna povezanost insekata sa prljavštinom i bolešću stvara emocionalnu reakciju koju nije lako promeniti.
„Jedna stvar je teorija, druga praksa. U teoriji svi žele da spasu planetu. U praksi – niko ne želi da jede cvrčka za doručak“, kaže dr Marta Petrović, psihološkinja koja se bavi odnosom između hrane i ponašanja.
Insekti možda imaju svoje mesto u ekologiji, ali kao zamena za meso – teško da će ikada postati norma. Ono što ljudima zaista treba jeste povratak iskonskoj, neprerađenoj hrani, bez marketinških trikova i ideološkog pritiska. Sve ostalo je eksperiment – i to loš.
