Problem upisa u srednje škole: medicinske škole pune, IT smerovi poluprazni.
U novom ciklusu upisa u srednje škole u Srbiji, situacija je ponovo pokazala izuzetno visok interes za medicinske škole, dok su mnogi zanati, koji su traženi i dobro plaćeni, ostali prazni. Međutim, novina ovogodišnjeg prvog upisnog kruga jeste da će IT odeljenja biti – poluprazna.
U prvom krugu upisa, raspodeljeno je nešto više od 59.000 mesta od 64.000 učenika koji su polagali završni ispit. Oko 1.500 neraspoređenih učenika mogu da konkurišu na preostala mesta. Ali, gde su ostala mesta?
IT smerovi prazni
Blizu trećine mesta na srednjoškolskom IT smeru, odnosno odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, ostala su prazna. U Beogradu su takođe ta odeljenja poluprazna. Za upis u ova IT odeljenja prijavilo se oko 1.900 svršenih osmaka, ali je prijemni ispit položilo svega njih 917, pa je planirani broj mesta za upis smanjen na 940. Od tog broja, slobodna su na nivou Srbije 303 mesta.
O debaklu upisa u odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i matematiku svedoče i primeri gimnazija u Čačku, Valjevu i Nišu, gde su ostala brojna slobodna mesta. Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, ističe da ovo nije iznenađenje, jer se i prethodnih godina dešavalo da veliki broj IT odeljenja ostane nepopunjen. Međutim, iznenađenje je da su ove godine IT odeljenja u Beogradu, koja do sada nisu imala problema sa ispunjenjem kvote, takođe ostala poluprazna.
Nema dovoljno nadarenih?
Markov otvara osnovno pitanje: da li IT odeljenja u gimnazijama uopšte treba da postoje u tolikom broju? On podseća da je pre desetak godina bilo svega nekoliko IT odeljenja, a danas ih ima gotovo svaka beogradska gimnazija. Problem je, prema njegovom mišljenju, i u tome što IT smer pripada više srednjoj stručnoj školi nego gimnaziji.
- Ako uzmemo u obzir da u Beogradu imamo više elektrotehničkih škola koje ne upišu dovoljan broj učenika, pitanje je zašto je gimnazijama dodeljen taj profil koji je bliži elektrotehničkim školama – kaže Markov.
Razlozi za slab interes
Dr Vojislav Andrić, bivši predsednik Društva matematičara Srbije, smatra da postoji nekoliko razloga zašto će IT odeljenja ove godine biti poluprazna. Prvi je neadekvatan učenički kadar. Mnoga deca i roditelji nisu shvatili da IT smer traži mnogo matematičkog znanja. Drugi razlog je slaba prohodnost ka matematičkim i tehničkim fakultetima. Treći razlog je neodgovarajući nastavni kadar, jer oni koji mogu naučiti decu programiranje ne rade u školi zbog boljih plata u kompanijama.
- Konačno, u mnogim gradovima jednostavno nemamo dovoljno dece tih intelektualnih karakteristika za 20 mesta u IT i za 20 mesta u specijalizovanom matematičkom odeljenju – zaključuje Andrić.
Zanatska zanimanja ostaju prazna
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola navodi da su rezultati prvog kruga upisa očekivani i gotovo identični prethodnim godinama. Popunjena su zanimanja u medicinskoj struci, IT sektoru, ekonomiji, pravu i ugostiteljstvu. S druge strane, nisu zadovoljni upisom u srednje poljoprivredne škole, škole tekstila i kože, kao i mnoge mašinske smerove.
- Primer je da su pojedine škole na smeru dizajnera kože ili obućara upisale jednog jedinog đaka. Veoma malo imamo upisanih i na smerove pekara i mesara, uopšte za majstorska zanimanja na čije usluge nekada čekate par meseci – kaže Antić.
Deficitarnim zanatima preti izumiranje
Antić ističe da neka deficitarna zanimanja, poput zavarivača, pekara i mesara, donose platu veću od programerske, ali ipak ostaju prazna. Na primer, zavarivač može da zaradi mesečno 2.000 do 4.000 evra, ali taj smer u većini škola ima mnogo praznih mesta.
Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje, Miloš Blagojević, ističe da je najveće interesovanje za obrazovnim profilima medicinske struke, posebno u unutrašnjosti Srbije. On naglašava da je za upis na određene obrazovne profile potrebno lekarsko uverenje, koje se prilaže prilikom upisa.
Problem upisa u srednje škole u Srbiji pokazuje jasne trendove i izazove. Dok medicinske škole ostaju popularne, IT smerovi i zanatska zanimanja beleže slab interes. Potrebne su promene i prilagođavanja obrazovnog sistema kako bi se rešili ovi problemi i stvorile nove prilike za učenike i tržište rada.
