Tokom prošle godine zabeležen je stalni pad otkupnih cena kravljeg mleka, što je signaliziralo izazove za proizvođače i stočare širom Srbije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je otkupna cena mleka sa 2,8 odsto masnoće smanjena 4,6 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Pad je bio postepen, ali konzistentan. U januaru 2025. litar mleka plaćan je 55,1 dinar, dok je u decembru dosegao najniži nivo od 51,1 dinar. RZS u publikaciji „Trendovi IV kvartal“ navodi da je samo u poslednjem tromesečju 2025. cene bile 6,8 odsto niže nego u istom periodu 2024. godine.
Stočna proizvodnja mleka se, prema stručnjacima, dodatno opterećuje ovakvim trendom, jer smanjenje otkupne cene direktno utiče na prihode farmera. Oni sada moraju da balansiraju između održavanja proizvodnje i minimiziranja gubitaka u poslovanju.
Pad otkupnih cena posebno se primećuje u manjim gazdinstvima i ruralnim sredinama, gde su resursi ograničeni, a profitni margini tanki. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao dugoročno uticati na stabilnost domaće proizvodnje mleka.
Potrošačke cene ostaju stabilne
Za razliku od otkupnih, potrošačke cene kravljeg mleka u maloprodaji gotovo da nisu promenjene. Prema podacima RZS, prosečna cena litra mleka u četvrtom kvartalu 2025. iznosila je 144,7 dinara, što predstavlja blagi rast od 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovaj diskrepans između otkupnih i maloprodajnih cena pokazuje da potrošači praktično nisu osetili pad otkupnih cena. Maloprodaja je održala stabilnost cena, što ukazuje na to da proizvođači i distributeri pokušavaju da zadrže profitabilnost uprkos nižim otkupnim cenama.
Blagi rast potrošačkih cena od 0,3 odsto tokom godine sugeriše da je domaće tržište mleka dovoljno stabilno i da inflacija u ovoj kategoriji proizvoda nije značajno uticala na kupovne navike potrošača.
RZS zaključuje da se otkupne cene kretale u opadajućem trendu, dok su potrošačke cene ostale stabilne, što ukazuje na izvesnu zaštitu krajnjeg kupca, ali i na pritisak koji proizvođači osećaju.
Sezonske varijacije i mesečna kretanja
Analiza mesečnih podataka pokazuje da je januar 2024. počeo sa otkupnom cenom od 55,6 dinara po litru, dok je u martu 2025. cena pala na 54,5 dinara. Ovako postepeno smanjenje ukazuje na sezonske i tržišne fluktuacije koje utiču na stočarsku proizvodnju.
Decembar 2025. označio je najniži nivo otkupne cene, što je za proizvođače signal za prilagođavanje poslovanja pred novu godinu. Ovakve mesečne oscilacije zahtevaju pažljivo planiranje troškova i proizvodnih kapaciteta.
Stručnjaci napominju da otkupne cene, iako niže, nisu uzrokovane samo padom tražnje, već i promenama u cenama stočne hrane, energenata i logistike, što direktno utiče na profitabilnost farmi mleka.
Ove varijacije su posebno važne za manje proizvođače, koji se suočavaju sa višim troškovima po litru mleka i nemaju dovoljno finansijske rezerve za apsorbovanje gubitaka.
Pad otkupnih cena mleka stvara dodatni pritisak na proizvođače da optimizuju proizvodnju i smanje troškove. U isto vreme, stabilne potrošačke cene ukazuju na to da tržište nastavlja da funkcioniše normalno za krajnjeg kupca, ali uz manju dobit za farmere.
Analitičari upozoravaju da dugoročno, ovakav trend može uticati na odluke mladih stočara da se bave ovom delatnošću, što bi moglo ugroziti održivost domaće mlečne proizvodnje.
Održavanje ravnoteže između otkupnih i maloprodajnih cena predstavlja ključni izazov za tržište mleka, jer se očekuje da potrošači zadrže svoje navike, dok proizvođači traže načine da ostanu profitabilni u promenljivim tržišnim uslovima.
Perspektive za 2026. godinu
Predstojeći period zahteva pažljivo planiranje u sektoru mlekarstva. Očekuje se da će proizvođači pratiti tržišne trendove i pokušati da povećaju efikasnost, dok će maloprodaja i dalje nastojati da stabilizuje cene za potrošače.
Održiva proizvodnja mleka, zaštita stočara i stabilnost cena ključni su za očuvanje domaćeg tržišta i potrošačke sigurnosti. Uprkos opadajućim otkupnim cenama, kvalitet i dostupnost mleka ostaju stabilni, što predstavlja pozitivnu vest za krajnje potrošače.
