Na mediteranskom tržištu nekretnina sve izraženiju ulogu ima Grčka, koja poslednjih godina beleži stabilan rast potražnje, uključujući i kupce iz Srbije. Spoj kvaliteta života, blizine mora i investicionog potencijala čini ovu zemlju jednom od najprivlačnijih destinacija za kupovinu stana van granica.
Onlajn forumi i društvene mreže sve češće su mesto gde se razmenjuju iskustva o cenama, procedurama i isplativosti ulaganja. Diskusije pokazuju da kupci traže sigurnu imovinu, ali i mogućnost izdavanja tokom turističke sezone, što dodatno podstiče interesovanje.
Prema procenama tržišta, cene stambenih nekretnina u Grčkoj tokom 2025. godine nastavile su rast, po prosečnoj stopi od oko 7,7 odsto na godišnjem nivou. Iako tempo rasta pokazuje znake usporavanja, potražnja i dalje ostaje snažna, posebno u urbanim centrima i primorskim zonama.
Analitičari ocenjuju da se tržište nalazi u fazi stabilizacije, ali uz kontinuirani pritisak stranih kupaca koji dodatno održavaju cene.
Koliko košta kvadrat
Najveća aktivnost beleži se u Atini, gde su i kupci koji traže dom i investitori najprisutniji. U centralnim i atraktivnim zonama cena kvadratnog metra često prelazi 3.000 do 4.000 evra, dok se u perifernim delovima grada mogu pronaći stanovi po ceni oko 2.000 evra po kvadratu.
U Solunu tržište ostaje fleksibilnije, a pregovaranje je i dalje uobičajena praksa. Neretko se stanovi prodaju po cenama koje su tri do sedam odsto niže od prvobitno traženih, što kupcima ostavlja prostor za korekciju budžeta.
Tražnja je najizraženija za stanovima između 60 i 100 kvadratnih metara, čija se ukupna cena najčešće kreće od 100.000 do 200.000 evra, u zavisnosti od lokacije, starosti zgrade i infrastrukture.
U manje razvijenim regionima, naročito u pojedinim delovima severozapadne Grčke, moguće je pronaći kvadrat i ispod 600 evra. Ipak, takve lokacije često podrazumevaju slabiju povezanost i ograničen urbani razvoj, što dugoročno utiče na vrednost investicije.
Kako izgleda procedura kupovine
Kupovina nekretnine u Grčkoj zahteva preciznu administrativnu pripremu. Stručnjaci savetuju angažovanje licencirane agencije, čija provizija u proseku iznosi oko dva procenta vrednosti nepokretnosti i najčešće je plaća kupac.
Nakon postizanja dogovora o ceni, ključnu ulogu preuzima advokat koji proverava pravni status nekretnine – vlasništvo, eventualne hipoteke, dugovanja i druga opterećenja. Ova faza je presudna za sigurnost transakcije i obično traje između 10 i 15 dana.
Strani kupci moraju pribaviti grčki poreski identifikacioni broj, poznat kao AFM, koji je neophodan za sve finansijske i pravne radnje. Procedura izdavanja broja relativno je brza, ali otvaranje bankovnog računa i dokazivanje porekla novca zahtevaju dodatnu dokumentaciju, jer grčke banke primenjuju stroge kontrole.
Po završetku pravne provere potpisuje se predugovor, uz uplatu depozita koji može iznositi do 15 procenata vrednosti nekretnine. Depozit se odbija od konačne cene, ali je u pravilu nepovratan ukoliko kupac odustane bez opravdanog razloga.
Interesovanje kupaca iz Srbije nije slučajno. Geografska blizina, sličan mentalitet i razvijena turistička infrastruktura čine Grčku prirodnim izborom za one koji žele drugi dom ili izvor prihoda kroz kratkoročni najam.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da kupovina nekretnine u inostranstvu zahteva detaljnu analizu lokacije, poreza, troškova održavanja i potencijala za izdavanje. Stabilan rast cena ne garantuje automatski visoku zaradu, ali pruža određeni nivo sigurnosti kapitala.
Za mnoge, stan uz Egejsko more predstavlja više od investicije – simbol je sigurnosti i životnog balansa. No, iza romantične slike mediteranskog zalaska sunca stoji proces koji traži pažnju, pravnu proveru i jasnu finansijsku strategiju.
