Trampove carine postale realnost
Vašington — Nova runda trgovinskih mera koju je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp stupila je na snagu danas u ponoć po lokalnom vremenu, uvodeći značajne carine na robu iz preko 70 zemalja širom sveta. Ove mere, kako je saopšteno iz Bele kuće, imaju za cilj da preokrenu negativan trgovinski saldo SAD i „vrate kontrolu američkoj industriji i radnicima“.
Carine se kreću od 10 do čak 50 procenata, u zavisnosti od zemlje porekla i vrste robe, a primenjuju se na uvoz koji stigne nakon 7. avgusta, osim ako je roba već u tranzitu i pristigne pre 5. oktobra.
Tramp se oglasio tačno u ponoć
Predsednik Tramp nije propustio priliku da ojača narativ o sopstvenoj odlučnosti, objavivši na mreži X (bivši Tviter) u noći uoči uvođenja carina:
“Ponoć je! Milijarde dolara od carina sada stižu u Severnu Ameriku!”
Ova izjava izazvala je brojne reakcije, kako u političkim, tako i u ekonomskim krugovima širom sveta. Tramp je već duže vreme zagovornik protekcionističkih mera, a najnovije carine ocenjuje kao „odbranu američkog tržišta“ i „kaznu za nelojalnu trgovinsku praksu“.
Kanada, Brazil i Indija među najpogođenijima
Jedan od glavnih partnera SAD, Kanada, pogođena je carinom od 35%, što se tumači kao veliki udar na međusobnu trgovinsku saradnju.
Brazil, ključni izvoznik kafe i sirovina, suočen je sa sveobuhvatnom carinskom stopom od 50%, s obzirom na to da se nova carina od 40% dodaje već postojećoj od 10%.
Posebnu pažnju privukla je situacija sa Indijom, koja je trenutno podložna carini od 25%, ali prema najavama iz Bele kuće, ta stopa bi mogla da bude udvostručena do kraja avgusta.
„Indija nastavlja da uvozi rusku naftu usred rata u Ukrajini. Ove carine su direktna posledica takvih odluka“, izjavio je neimenovani zvaničnik Trampove administracije.
Carine kao instrument spoljnopolitičkog pritiska
Nove mere su raspoređene ne samo po ekonomskim parametrima, već i u skladu sa geopolitičkim interesima SAD. Kako je istaknuto, visina carina odražava obim trgovinskog deficita koji SAD ima sa konkretnim državama, ali i njihovu spoljnu politiku — posebno po pitanju saradnje sa Rusijom i Kinom.
Uprkos širokom zahvatu carinskih mera, iz Bele kuće je potvrđeno da su postignuti dogovori sa određenim državama, uključujući Evropsku uniju, koja je za sada izuzeta iz novih stopa.
„Predsednik i njegov tim za trgovinu žele najbolje moguće sporazume za američki narod i američke radnike“, rekla je Karolin Levit, portparolka Bele kuće.
Finansijski udar na američka domaćinstva
Prema podacima istraživačkog centra Jejl Badžet Lab (Yale Budget Lab), prosečno američko domaćinstvo bi moglo da bude pogođeno povećanim cenama uvozne robe, što bi se moglo pretočiti u dodatni godišnji trošak od oko 2.400 dolara.
Ekonomisti upozoravaju da bi se ove carine mogle preliti na potrošače, povećanjem cena robe široke potrošnje — od elektronike, preko odeće, do prehrambenih proizvoda. U isto vreme, pojedini domaći proizvođači pozdravljaju ovu meru kao šansu za oporavak i rast domaće industrije.
Šta to znači za Srbiju?
Iako Srbija nije eksplicitno pomenuta na listi više od 70 zemalja pogođenih novim američkim carinama, efekti ove trgovinske politike mogli bi se osetiti i u našoj privredi – posredno.
Stručnjaci ocenjuju da će pooštreni američki trgovinski režim izazvati lančane promene na svetskom tržištu, posebno u sektorima čelika, hrane, energetike i farmacije. S obzirom na to da Srbija izvozi u zemlje koje su direktno pogođene carinama, poput Nemačke i Italije, moguće je da će promene u njihovim izvoznim tokovima indirektno uticati i na srpske proizvođače.
Ekonomista Marko Lukić za naš portal navodi da bi u slučaju rasta globalnih cena sirovina, srpski uvoznici i potrošači mogli osetiti posledice kroz više cene u maloprodaji.
„Ukoliko se Trampova politika bude dodatno zaoštravala, a carinski rat eskalira, Srbija mora pažljivo da balansira između svojih ekonomskih interesa i međunarodnih partnerstava, posebno sa EU, Kinom i SAD“, ističe Lukić.
Takođe, izvesno je da će se ovakve mere reflektovati na devizna tržišta, što bi moglo da utiče i na kurs dinara. Investitori postaju oprezniji kada globalna trgovinska neizvesnost raste, što bi moglo usporiti i direktne strane investicije u region.
Drugim rečima, iako Srbija trenutno nije na direktnom udaru carina – posledice ove politike mogle bi se vrlo brzo osetiti i kod nas.
Neizvesna budućnost
Dok republikanci uglavnom podržavaju Trampove mere, nazivajući ih „nužnim korakom ka zaštiti nacionalne ekonomije“, demokrate upozoravaju na moguće posledice po globalne lance snabdevanja i odnose sa ključnim saveznicima.
Politički analitičari ukazuju da bi ova inicijativa mogla postati centralna tema uoči predsedničkih izbora, jer se oslanja na populistički narativ „Amerika na prvom mestu“.
U narednim nedeljama očekuje se niz bilateralnih razgovora sa pogođenim zemljama, a ostaje da se vidi da li će neki od partnera odgovoriti kontramerama, što bi moglo da izazove novi trgovinski rat.
Trampove carine, mač sa dve oštrice?
Uvođenje carina svakako predstavlja snažan signal Trampove administracije da je spremna da se suoči sa višedecenijskim trgovinskim izazovima. Ipak, mnogi upozoravaju da bi odmazda i gubitak poverenja trgovinskih partnera mogli dugoročno ugroziti američku poziciju u svetskoj ekonomiji.
Jedno je sigurno: početak avgusta 2025. ostaće upamćen kao trenutak kada je trgovinska mapa sveta ponovo počela da se menja — pod palicom Bele kuće i predsednika koji ne odustaje od svojih načela.
