Pravilna ishrana ključno utiče na razvoj i koncentraciju učenika.
Septembar donosi promene u ritmu života za sve, kako za đake, tako i za njihove roditelje. Kako bi školarci bili spremni za izazove koje nosi nova školska godina, nutricionistkinja Ana Todorović savetuje roditelje kako da osiguraju pravilno izbalansirane obroke za svoju decu.
Izbalansirana ishrana je ključna za optimalan razvoj dece. Prema Todorović, pravilno balansiran obrok treba da sadrži sve neophodne hranljive materije, a to su ugljeni hidrati, proteini i masti, raspoređeni u pravim proporcijama. Ugljeni hidrati, koji dolaze iz žitarica, voća i povrća, treba da čine oko 60% dnevnog unosa hrane. Proteini iz mesa, mleka, sira i jaja, trebaju biti zastupljeni sa 15%, dok masti treba da zauzimaju oko 25% ukupnog unosa, s tim da je važno birati zdrave masti iz izvora poput maslinovog ulja, orašastih plodova i masne ribe.
Pravilna ishrana kod dece direktno utiče na njihov rast i razvoj, kako fizički, tako i mentalni. Roditelji igraju ključnu ulogu u uspostavljanju zdravih prehrambenih navika kod svoje dece. Pored roditelja, i uticaj vršnjaka, kao i mediji, često oblikuju prehrambene navike dece, što čini još važnijim insistiranje na zdravim obrocima.
Zdrav ručak za decu je neophodan za njihovo pravilno funkcionisanje tokom dana. Nažalost, zbog brzog tempa života, mnoge porodice su primorane da se oslanjaju na brzu hranu, koja ne zadovoljava nutritivne potrebe deteta. Todorović ističe da je važno da deca konzumiraju obroke bogate integralnim žitaricama, proteinima iz mesa ili ribe, te zdravim mastima poput onih iz maslinovog ulja. Raznovrsnost boja na tanjiru, koja dolazi iz povrća bogatog vitaminima i mineralima, treba da bude pravilo u dečijoj ishrani.
Prema podacima Međunarodne radne grupe za gojaznost, Srbija je u samom vrhu zemalja sa naglim povećanjem prevalencije gojaznosti kod dece u poslednjih deset godina – 13,2 odsto dece je umereno gojazno, a 7,5 odsto gojazno.
Fizička aktivnost je takođe ključna za zdrav razvoj dece. Redovno vežbanje ne samo da pomaže u prevenciji gojaznosti, već pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, imuni sistem, kao i na socijalizaciju i samopouzdanje dece.
Zdrava školska užina može značajno doprineti koncentraciji i energiji tokom školskog dana. Umesto da deci daju novac za kupovinu užine, roditelji bi trebalo da spakuju zdrav obrok poput sendviča sa integralnim hlebom, svežim povrćem i sirom. Na žalost, prizor dece koja za užinu jedu grickalice i piju gazirane napitke postao je uobičajen, i to često bude njihov prvi obrok u toku dana.
Primeri zdrave školske užine uključuju:
-
Sendvič sa integralnim hlebom, namazom od sira, svežom paprikom, paradajzom, salatom i jogurtom.
-
Tortilja sa 12% pavlake, komadićima pečenog pilećeg filea, krastavcem i rendanom šargarepom, uz ceđeni sok od limuna i pomorandže.
-
Pločice od heljde ili lana, banana, malo sirovih badema, uz malo mleka.
Ulaganje u zdravu ishranu i fizičku aktivnost kod dece danas znači osiguranje njihovog zdravlja i uspeha u budućnosti.
