Blago poboljšanje nije dovoljno za stabilizaciju tržišta rada
Uprkos blagim naznakama oporavka, nemačke firme i dalje pokazuju veliku uzdržanost kada je reč o zapošljavanju, dok broj otkaza i dalje prevazilazi broj novootvorenih radnih mesta. Ovo pokazuju rezultati najnovijeg izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena, objavljenog za jul.
Prema dostupnim podacima, indeks zapošljavanja porastao je sa 93,7 na 94 poena, što predstavlja tek minimalno poboljšanje. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se tržište rada i dalje nalazi pod pritiskom.
„Još smo daleko od bilo kakvog obrta na tržištu. Kompanije i dalje zatvaraju više pozicija nego što ih otvaraju,“ izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac istraživanja u IFO institutu.
Industrija, usluge i građevinarstvo pod različitim pritiscima
U sektoru industrije zabeleženo je blago poboljšanje nakon oštrog pada u junu, ali se niska potreba za radnom snagom i dalje nastavlja. Situacija u sektoru usluga ostaje raznolika: IT industrija i dalje beleži potražnju za stručnjacima, dok ugostiteljstvo, sa druge strane, i dalje gubi zaposlene.
Građevinarstvo, koje u Nemačkoj inače čini značajan deo ekonomije, trenutno stagnira, ali i dalje postoji potreba za određenim kadrovima. „Građevinski sektor ostaje otporan, ali to nije dovoljno da izvuče ukupno tržište rada iz stagnacije,“ navodi se u saopštenju IFO-a.
S druge strane, trgovinski sektor, kako na veliko tako i na malo, najavljuje dodatna smanjenja broja zaposlenih, što dodatno potvrđuje neizvesnost kada su u pitanju ekonomske prognoze u Nemačkoj.
Slični izazovi, ali drugačiji kontekst
I dok se Nemačka suočava sa usporenim tržištem rada, situacija u Srbiji je nešto drugačija, iako se osećaju posledice globalnih ekonomskih kretanja. U Srbiji se poslodavci suočavaju s nedostatkom stručne radne snage, naročito u IT sektoru, građevini i medicini, što je suprotno od nemačkog trenda otpuštanja.
Ipak, ekonomska neizvesnost i inflacija utiču i na naše tržište, pa se sve češće govori o „tihoj stagnaciji“ zapošljavanja u određenim sektorima.
Da li se približavamo recesiji?
Na osnovu aktuelnih podataka, ekonomski analitičari sve češće ukazuju na mogućnost tehničke recesije u Nemačkoj do kraja 2025. godine, posebno ukoliko potrošnja ostane slaba, a industrijska proizvodnja nastavi da opada. U tom slučaju, i druge evropske zemlje, uključujući Srbiju, mogle bi osetiti posledice kroz manju spoljnu tražnju, pad izvoza i pojačan pritisak na radna mesta.
„Nemačka je već zabeležila tehničku recesiju početkom godine. Ako se trend niske potrošnje i neizvesnosti nastavi, novi pad bruto domaćeg proizvoda nije isključen,“ ocenjuju iz IFO-a.
Srbija, iako sa drugačijom strukturom privrede, ne može biti potpuno imuna na ekonomska previranja u evrozoni, jer joj je upravo Nemačka jedan od glavnih trgovinskih partnera. Usporavanje u nemačkoj privredi neminovno bi se prelilo i na domaću proizvodnju, investicije i tržište rada.
„Ako evropska privreda ponovo sklizne u recesiju, Srbija će se suočiti sa smanjenim prilivom stranih investicija i izazovima u izvozu,“ upozoravaju ekonomisti iz Beograda.
Za sada, i Nemačka i Srbija ostaju u stanju opreza – nadajući se blagom oporavku, ali istovremeno pripremajući se za potencijalno neizbežno usporavanje ekonomskih tokova do kraja godine.
