Na tržištu rada u Srbiji sve je vidljivija promena koja je do skoro bila neuobičajena. Penzioneri se sve češće vraćaju na posao, dok mlađi radnici iz pojedinih delatnosti odlaze ili ih u startu izbegavaju. Privatno obezbeđenje jedan je od sektora u kojem je ovaj trend posebno izražen.
U pojedinim agencijama stariji radnici čine veliki deo zaposlenih na terenu. Najčešće rade na poslovima kontrole ulaska, dežurstava i nadzora poslovnih objekata, stambenih zgrada, gradilišta i drugih prostora. Za poslodavce su dostupnija radna snaga u trenutku kada je sve teže popuniti smene, dok penzionerima posao predstavlja način da povećaju mesečne prihode.
Zašto mlađi radnici izbegavaju obezbeđenje
Poslovi privatnog obezbeđenja često podrazumevaju rad u smenama, noćna dežurstva i dug boravak na radnom mestu. Početne zarade u delu sektora nisu dovoljno privlačne mlađima, posebno kada se uporede sa troškovima života i mogućnostima koje nude druge delatnosti. Zbog toga se deo radne snage odlučuje za poslove u dostavi, logistici, građevini ili trgovini.
Dodatni faktor predstavlja mogućnost odlaska u inostranstvo. Mlađi radnici koji žele veću zaradu često traže poslove na stranim tržištima, čak i kada to znači preseljenje. U takvoj situaciji domaći poslodavci ostaju sa manjim izborom kandidata za poslove koji zahtevaju prisustvo tokom cele smene.
Privatno obezbeđenje pritom nije posao koji odgovara svakome. Radnik može provesti više sati na jednom mestu, često u vreme kada većina ljudi odmara ili spava. Ako posao ne nudi jasnu mogućnost napredovanja, mlađi kandidati imaju dodatni razlog da potraže drugačije zaposlenje.
Tako se otvorilo prostor za grupu radnika koja je ranije bila manje zastupljena na tržištu rada. Penzioneri sa iskustvom i željom za dodatnom zaradom postali su važan deo kadra u poslovima gde je pouzdanost često važnija od fizičke snage.
Penzija više nije nužno kraj radnog angažmana
Za deo penzionera povratak na posao nije samo pitanje novca. Dodatni prihod može biti značajan za domaćinstva sa manjim penzijama, posebno kada rast troškova hrane, stanovanja i drugih osnovnih potreba smanjuje raspoloživi deo mesečnog budžeta. Nekoliko radnih smena mesečno može predstavljati primetnu razliku u ukupnim prihodima.
Radno angažovanje posle penzionisanja može imati i društvenu dimenziju. Posao donosi rutinu, kontakt sa kolegama i osećaj da osoba i dalje ima aktivnu ulogu u svakodnevnom životu. Za neke penzionere upravo promena tempa nakon odlaska u penziju predstavlja razlog da potraže povremeni ili fleksibilniji posao.
U privatnom obezbeđenju stariji radnici najčešće nisu angažovani na poslovima koji zahtevaju intervenciju ili veći fizički napor. Češći su poslovi čuvara objekta, kontrole pristupa, evidencije ulazaka i izlazaka i nadzora prostora. Konkretno zaduženje zavisi od vrste objekta, radnog mesta i uslova pod kojima je angažovanje ugovoreno.
Poslodavci u toj grupi radnika vide i određene praktične prednosti. Iskustvo, odgovornost i stabilnost mogu biti važni kod poslova na kojima se očekuje da radnik poštuje proceduru i ostane na istom radnom mestu tokom cele smene. Manja fluktuacija zaposlenih poslodavcu može olakšati organizaciju rada i raspored dežurstava.
Licenca je obavezna za rad u obezbeđenju
Povratak penzionera na posao ne znači da se uslovi za rad u privatnom obezbeđenju mogu zaobići. Ova oblast je regulisana propisima, pa angažovanje zavisi od ispunjavanja predviđenih uslova. Radnici na poslovima obezbeđenja moraju imati odgovarajuću stručnu osposobljenost i licencu za poslove koje obavljaju.
U zavisnosti od konkretnog radnog mesta, proveravaju se i drugi uslovi povezani sa zdravstvenom sposobnošću i bezbednosnim kriterijumima. To je posebno važno zato što obezbeđenje nije samo prisustvo u objektu. Radnik mora da zna kako da postupi u različitim situacijama i gde su granice njegovih ovlašćenja.
Zato godine same po sebi nisu prepreka za angažovanje, ali fizička sposobnost i ispunjavanje zakonskih uslova ostaju važni. Posao može biti relativno miran u jednom objektu, dok drugo radno mesto može zahtevati više kretanja, duže smene ili rad u zahtevnijim uslovima. Vrsta angažmana mora biti usklađena sa sposobnostima radnika i zahtevima radnog mesta.
Ovakva struktura zaposlenih pokazuje i širi problem domaćeg tržišta rada. Kada mlađih radnika nema dovoljno, poslodavci počinju da se oslanjaju na grupe koje ranije nisu bile njihova primarna radna snaga. Penzioneri tako postaju deo rešenja za nedostatak zaposlenih u delatnostima koje mogu da ponude fleksibilnije i manje fizički zahtevne poslove.
Stariji radnici postaju važniji za tržište rada
Trend nije ograničen samo na privatno obezbeđenje. Sa promenom starosne strukture stanovništva i manjkom radne snage, iskustvo starijih zaposlenih može postati sve vrednije u različitim sektorima. Poslovi sa skraćenim radnim vremenom, fleksibilnim rasporedom ili manjim fizičkim zahtevima mogu biti posebno pogodni za ljude koji žele da nastave da rade nakon penzionisanja.
Istovremeno, ovakav razvoj menja tradicionalnu sliku penzije. Umesto potpunog prekida profesionalnog života, sve više ljudi može birati povremeni ili dodatni angažman prema svojim mogućnostima. Penzija i rad više ne moraju nužno biti dve potpuno odvojene faze života, posebno kada postoji potreba za dodatnim prihodom.
Za poslodavce je najvažnije da takvo angažovanje bude organizovano u skladu sa zakonom i realnim sposobnostima zaposlenih. Za penzionere je, s druge strane, ključno da dodatni posao ne postane izvor prevelikog fizičkog opterećenja. Ako se pronađe odgovarajuća mera, stariji radnici mogu istovremeno dobiti dodatni prihod i aktivniju svakodnevicu.
Dok mlađi deo radne snage bira poslove koje smatra perspektivnijim ili bolje plaćenim, poslodavci u sektorima sa nedostatkom zaposlenih sve više gledaju prema penzionerima. Privatno obezbeđenje je jedan od najvidljivijih primera tog zaokreta. Tržište rada tako sve jasnije pokazuje da iskustvo i pouzdanost mogu postati jednako važni kao godine, posebno kada određeni poslovi ostanu bez dovoljno zainteresovanih kandidata.
