Poznati svetski putnik i jutjuber Gabrijel, čovek koji iza sebe ima obilazak tačno 100 zemalja, podelio je sa publikom svoje utiske o mestima koja su ga najviše, ali i najmanje impresionirala. U novom videu priznao je da ga je region Persijskog zaliva ostavio potpuno ravnodušnim, opisujući gradove Saudijske Arabije, Kuvajta, Bahreina, Katara i UAE kao „dosadne, beživotne i bez duše“.
Gradovi koji nemaju dušu
„Video sam mnogo toga, ali ovaj deo sveta jednostavno nema ono što tražim od putovanja“, rekao je Gabrijel, dodajući da bi ga mogli spustiti u bilo koji od tih gradova, a on „ne bi znao gde se nalazi, osim ako ispred sebe nema Burdž Kalifu“. Ogromni soliteri, široke avenije i sterilna arhitektura, prema njegovim rečima, ostavljaju utisak da gradovi liče jedni na druge i da im nedostaje jedinstveni karakter.
Iako priznaje da su ovi gradovi sigurni, čisti i uredni, Gabrijel smatra da im manjka ono što putnici najčešće traže – živa lokalna kultura. „Nema uličnih pijaca, spontanih razgovora i raznolikih mirisa i boja. Sve se svodi na tržne centre, restorane i luksuzne hotele.“
Ljudi koje retko srećeš
Posebno ga je pogodila činjenica da se retko može sresti lokalno stanovništvo. „U restoranima, hotelima i na ulicama većinom rade ljudi iz Indije, Pakistana i Bangladeša. Lokalci su gotovo nevidljivi, što iskustvo čini još udaljenijim i manje autentičnim.“
Time se, kako objašnjava, gubi onaj osećaj bliskosti sa kulturom koji ga u drugim državama toliko inspiriše. „Na Balkanu, u Africi ili Latinskoj Americi odmah osećate ritam ulica i duh mesta. Ovde toga nema“, istakao je.
Pustinja bez pravog sjaja
Govoreći o prirodi, Gabrijel je priznao da je i pustinjski pejzaž ostavio ograničen utisak. „Van gradova ima nešto lepote, ali većinom je to ravna pustinja bez mnogo kontrasta. Pogled jeste impresivan, ali posle nekog vremena osećaj postaje monoton.“
Pored opšteg utiska, putnik je opisao i lični incident tokom snimanja u Kuvajtu, kada ga je obezbeđenje zaustavilo zbog kamera u blizini jedne palate. „Bilo je to traumatično iskustvo. Postavljali su mi pitanja, nisam znao šta će se desiti. Na sreću, pustili su me, ali ostao je gorak ukus.“
Gabrijel priznaje da mu je taj događaj dodatno pokvario utisak i učvrstio odluku da se nikada ne vraća u ovaj region. „Mogli su lako da mi naprave problem. Taj osećaj nesigurnosti bio je dovoljan da mi se ceo boravak zgadi.“
Ipak, kako naglašava, postoje i mesta koja se izdvajaju. Dubai i Katar ostavili su nešto bolji utisak zahvaljujući modernoj infrastrukturi, sigurnosti i globalnim događajima koji privlače posetioce. Ipak, čak i u tim gradovima smatra da „nema onog pravog duha koji čini putovanje nezaboravnim“.
Zaključak jednog svetskog putnika
„Gradovi Persijskog zaliva su možda odlična mesta za život – čisti su, bezbedni i komforni. Ali za putnika koji traži kulturu, emociju i život na ulicama, oni jednostavno nemaju ono što treba. Za mene su to gradovi bez duše“, zaključio je Gabrijel.
Njegova iskrenost izazvala je brojne reakcije među pratiocima – dok ga neki podržavaju i dele slično iskustvo, drugi smatraju da je bio previše strog. Ipak, jedno je sigurno: region Persijskog zaliva za Gabrijela zauvek ostaje „najmanje inspirativno mesto na svetu“.
