Ovogodišnji rod šljive doneo je neočekivane probleme voćarima na jugu Srbije. Iako su vremenski uslovi omogućili obilnu berbu, velika količina ploda i različit kvalitet oborili su otkupnu cenu na nivo koji mnogi proizvođači smatraju neprihvatljivim. Na pojedinim otkupnim mestima kilogram šljive nudi se za svega 18 dinara, što otvara pitanje isplativosti cele proizvodnje.
Voćari sada biraju između prodaje po niskoj ceni i prerade roda u rakiju ili druge proizvode. Za mnoge male proizvođače, koji tokom godine ulažu u zaštitu, rezidbu i održavanje zasada, ovakva cena predstavlja ozbiljan udar na prihod.
Obilan rod pritiska cenu šljive
U opštinama Vranje, Vladičin Han i Trgovište, gde se nalaze značajne površine pod šljivom, ovogodišnja ponuda premašila je očekivanja. Najzastupljenije sorte su čačanska rana i stenlej, dok se deo roda odnosi i na džanariku i lokalne sorte namenjene uglavnom preradi. Upravo velika količina različitog kvaliteta dovela je do pritiska na otkupljivače i pada cene.
Na ulazu u jednu od fabrika za preradu voća u Vladičinom Hanu istaknuta je otkupna cena od 18 dinara po kilogramu za različite vrste šljive. Za mnoge proizvođače ta suma nije dovoljna ni da pokrije osnovne troškove proizvodnje. Voćari navode da su ulaganja u zaštitna sredstva, gorivo i radnu snagu poslednjih godina značajno povećana.
„Veliki rod bi trebalo da bude razlog za zadovoljstvo, ali kada cena padne ispod granice isplativosti, višak proizvodnje postaje problem“, ocenjuju proizvođači. Posebno su pogođena manja gazdinstva koja nemaju mogućnost skladištenja ili organizovane prerade. Njima ostaje da prihvate ponuđenu cenu ili pronađu alternativni način korišćenja roda.
Jedan deo voćara odlučuje da šljivu ne preda otkupljivačima, već da je iskoristi za proizvodnju rakije. Takav izbor može doneti veću vrednost na duži rok, ali zahteva dodatno vreme, opremu i ulaganja. Za proizvođače koji zavise od trenutne prodaje, prostor za takve odluke često je ograničen.
Kupina i borovnica donose drugačiju računicu
Dok šljiva beleži pad cene, sezona kupine na jugu Srbije odvija se uz nešto povoljnije, ali i dalje izazovne uslove. Otkupna cena domaće kupine kreće se između 120 i 150 dinara po kilogramu, što proizvođači smatraju skromnim iznosom u odnosu na trud uložen tokom godine. Ipak, najveći deo roda završava kod otkupljivača jer direktna prodaja nije jednostavna.
Mali proizvođači ističu da prodaja na pijacama često nije rešenje zbog ograničene potražnje i velike ponude tokom sezone. Čak i kada bi cena po kilogramu bila viša, količine koje pojedinačna domaćinstva mogu da prodaju direktno uglavnom nisu dovoljne za ozbiljniju zaradu. Zbog toga se mnogi oslanjaju na organizovan otkup.
Za razliku od šljive i kupine, divlja borovnica na području Bosilegrada i Vlasinske visoravni donosi dodatni prihod lokalnom stanovništvu. Otkupna cena dostiže oko 250 dinara po kilogramu, dok se organska borovnica plaća znatno više. Berba na planinskim terenima predstavlja sezonski posao za mnoge porodice.
Berači borovnice navode da iskusni sakupljači tokom dobrog dana mogu prikupiti i do 30 kilograma ploda. Na taj način moguće je ostvariti dnevnu zaradu od nekoliko hiljada dinara, posebno jer se otkup često plaća odmah. Ipak, visoke temperature i sušni periodi mogu skratiti sezonu i otežati rad na terenu.
Voćari traže održiviju proizvodnju
Problemi sa otkupnim cenama nisu novi za domaće voćare, ali velike oscilacije iz godine u godinu dodatno otežavaju planiranje proizvodnje. Kada je rod slabiji, proizvođači imaju problem sa količinom, a kada je rod izuzetno dobar, cena često pada zbog velike ponude. Takav model stvara nesigurnost posebno kod manjih gazdinstava.
Troškovi berbe dodatno utiču na konačnu računicu. Za branje šljive potrebno je izdvojiti nekoliko hiljada dinara dnevno, dok slični troškovi postoje i kod drugih vrsta voća. Kada se tome dodaju prevoz, ambalaža i održavanje zasada, niska otkupna cena ostavlja malo prostora za zaradu.
Voćari sve češće razmišljaju o preradi kao načinu da povećaju vrednost svojih proizvoda. Rakija, sušeno voće, džemovi i drugi proizvodi mogu imati veću tržišnu vrednost od sirovog ploda. Međutim, takav pristup zahteva dodatna ulaganja i poznavanje tržišta.
Ovogodišnja sezona šljive još jednom pokazuje koliko je voćarstvo zavisno od odnosa ponude i potražnje. Obilan rod sam po sebi ne garantuje uspeh ako tržišna cena ne prati troškove proizvodnje. Za proizvođače na jugu Srbije, borba za bolju vrednost domaćeg voća ostaje jedan od najvećih izazova.
