U poslednje vreme, vest o izgradnji vojne bolnice u Ljubljani, kao i raspoređivanju medicinskog osoblja u slučaju rata, izazvala je brojne reakcije u Sloveniji. Da li se radi o pripremama za budući sukob ili je u pitanju unapređenje zdravstvene infrastrukture? Ove informacije donose novu dimenziju diskusije o sigurnosti u Evropi.
Vojna bolnica u Ljubljani – novi centar za hitne slučajeve
Bolnica Petra Držaja u ljubljanskoj Šiški uskoro će dobiti novi severni aneks, u kojem će biti smešten Nacionalni urgentni centar. Ovaj novi deo bolnice će biti ključan ne samo za potrebe vojske, već će pružati medicinsku pomoć i civilnom stanovništvu u okviru javnog zdravstva. Investicija vredna 87 miliona evra biće iskorišćena za izgradnju kapaciteta od najmanje 160 bolničkih kreveta, čime će bolnica postati jedan od najvažnijih zdravstvenih centara u regionu.
Građani i analitičari s pravom postavljaju pitanje: “Zašto nam je potrebna vojna bolnica u ovom trenutku?” Na društvenim mrežama mogu se pročitati različiti komentari, neki podsećaju na bivšu vojnu bolnicu “Mladika” koja je postojala pre raspada Jugoslavije, dok drugi spekulišu da Slovenija možda očekuje veću ulogu u globalnim sukobima.
Priprema za vanredne situacije
Zaposleni u Univerzitetskom kliničkom centru Maribor ovih dana su bili iznenađeni obaveštenjem o mogućem raspoređivanju u slučaju vanrednih situacija ili rata. Osoblju je predočeno da potpišu izjave o pružanju medicinske pomoći u takvim slučajevima, što je izazvalo mnoge reakcije.
Prema rečima rukovodstva UKC Maribor, “obaveštenje je u skladu sa Zakonom o odbrani Republike Slovenije”, a zaposlenima je samo predstavljena mogućnost angažovanja u slučaju potrebe. Ovo obaveštenje odnosi se na državljane Slovenije koji ispunjavaju određene kriterijume, poput starosnih granica (do 55 godina za žene i do 63 godine za muškarce), kao i one koji nisu u rezervnom sastavu vojske ili civilnoj zaštiti.
NATO planovi i moguće pripreme za sukob
Odluka o izgradnji vojne bolnice i raspoređivanju medicinskog osoblja poklapa se sa širim NATO planovima koji predviđaju scenario sukoba sa Rusijom. Prema rečima NATO zvaničnika, u slučaju rata, Alijansa bi se suočila sa izazovom pružanja medicinske pomoći velikom broju ranjenih vojnika. U intervjuu za agenciju Rojters, general-potpukovnik Aleksandar Solfrank istakao je da bi bilo teško obezbediti transport ranjenika iz ratnih zona do bolnica, te se kao opcije razmatraju i železničke kompozicije i autobusi.
Slovenija, kao članica NATO-a, preduzima korake da ispuni svoje obaveze prema Alijansi, uključujući dve odsto izdvajanja BDP-a za odbranu. Deo tih sredstava biće iskorišćen i za projekat Situacionog centra za sajber odbranu, vrednog 33 miliona evra, koji ima za cilj jačanje odbrambenih kapaciteta države.
Dok su jedni skeptični prema naglim potezima slovenačke vlade, drugi veruju da je u pitanju preventivno delovanje kako bi se država spremila za vanredne situacije. Bilo kako bilo, očigledno je da Slovenija ozbiljno shvata svoje obaveze u okviru NATO-a i da unapređuje svoje kapacitete kako bi bila spremna za svaki scenario.
