Noćni zemljotres izazvao paniku među građanima dok region strepi od mogućih posledica bušenja u dubinama Sredozemnog mora
Zemljotres koji je u ranim jutarnjim satima 27. maja zatresao sever Grčke, izazvao je pravu uzbunu među stanovnicima, ali i otvorio nova pitanja o sve nestabilnijoj seizmičkoj situaciji na prostoru istočnog Mediterana. Ovaj potres magnitude 4,9 stepeni Rihterove skale zabeležen je nešto posle dva sata posle ponoći, a epicentar mu je bio smešten nekoliko desetina kilometara severoistočno od grada Patre.
Zemlja podrhtava na plitkoj dubini
Prema dostupnim seizmološkim podacima, hipocentar zemljotresa lociran je svega 3 kilometra ispod površine tla, što ga čini izuzetno plitkim i zbog čega su se posledice potresa osetile snažno u širokom radijusu. Upravo ta plitkoća učinila je da se zemljotres oseti kao izuzetno snažan, iako njegova magnituda ne spada u red najsnažnijih.
Građani iz više delova Grčke, uključujući i Atinu, ispričali su da ih je potres probudio iz sna.
„Baš je jako drhtalo, prvo je krenulo tiho tutnjanje, a onda su počeli da zveckaju prozori, vrata, čak i posuđe u ormarima“, navodi jedan korisnik platforme EMSC, dok drugi piše: „Nešto se neobično dešava poslednjih meseci. Ovo je već treći koji se jače osetio. Očekujem ozbiljniji potres do kraja leta.“
Rastu strahovi zbog ljudskog uticaja
Zabrinutost ne izaziva samo prirodna dinamika seizmičkih ploča koje se u ovom delu sveta sudaraju, već i sve učestalija eksploatacija nafte i gasa u dubinama Sredozemnog mora. Bušenja u blizini Krita i Kipra dodatno destabilizuju već uzdrmani seizmički balans.
„Nije pametno igrati se sa tlom koje se već nalazi pod naponom između dve ozbiljne seizmičke ploče. Sve više eksperata upozorava da bušotine mogu biti okidač za veće potrese“, smatra jedan geolog iz regiona, koji godinama prati stanje na Mediteranu.
Za sada bez žrtava, ali sa mnogo pitanja
Srećom, nema prijavljenih povređenih niti veće materijalne štete, ali nadležne službe ostaju na oprezu. Grčka civilna zaštita je u pripravnosti, a seizmolozi pomno prate moguće naknadne potrese koji se, u ovakvim okolnostima, često javljaju u narednim danima ili čak nedeljama.
U pozadini svega, ono što zabrinjava jeste osećaj neizvesnosti i strah od nečeg većeg. Građani sve češće izražavaju nepoverenje u to da se priroda sama po sebi budi. Teorije o uticaju ljudske intervencije, bušenja i eksploatacije prirodnih resursa u trusnim zonama sve su glasnije.
Seizmički aktivna budućnost
Područje istočnog Mediterana oduvek je bilo seizmički rizično, ali učestalost i intenzitet potresa poslednjih godina nagoveštavaju da ulazimo u novu fazu geološke nestabilnosti. Naučnici širom Evrope ističu potrebu za strožom kontrolom aktivnosti koje se sprovode u morskim dubinama i upozoravaju da bi kombinacija prirodnih faktora i ljudskih intervencija mogla rezultirati katastrofama koje nećemo moći da predvidimo ni izmerimo na vreme.
Kako vreme odmiče, jedno je jasno – zemlja pod nogama ne miruje, a ono što nas očekuje u mesecima koji dolaze, možda će potvrditi strahove koji se već sada tiho šire među stanovnicima celog regiona.
