Mirođija u svakoj čorbi- Sigurno ste milion puta čuli ovu rečenicu. Većina je koristi da opiše onog ko se svuda gura, nameće, u sve se razume. Ali mirođija sa svojim svojstvima nije zaslužila epitet negativca a ni nametljivca.
To je jednogodišnja – začinska biljka i njena upotreba veoma je rasprostranjenja. Koristi se kao začin za mnoga jela, čorbe, zimnice. A osim specifičnog ukusa, bogata je vitaminima, folnom kiselinom, betakarotenom.
Može se koristiti sveža ili osušena, a poznata je primena i etarskog ulja od mirođije. Uglavnom se gaji u baštama, okućnicama, a ređe na velikim površinama. Ukoliko želite da uzgajate mirođiju, evo saveta stručnjaka kako to najbolje da uradite.
Kad je vreme za sejanje mirođije
Mirođija najbolje prinose daje na neutralnim zemljištima s dubokim i rastresitim oraničnim slojem, dok na kiselom i močvarnom zemljištu ne uspeva. Osnovnu obradu treba uraditi u jesen, a u proleće treba obaviti pripremu za setvu koja za cilj ima ravnanje površine kako bi se obezbedilo ravnomerno i ujednačeno nicanje useva.
Đubrenje treba prilagoditi tipu zemljišta i načinu proizvodnje. Ako se mirođija gaji za herbu treba povećati količinu azotnog đubriva, a ukoliko se gaji za plod onda se povećava količina fosfora. Pozitivno reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrenjem.
Kako dodaje za proizvodnju herbe mirođija se može sejati u proleće, mart i april, ili postrno, jul-avgust, na razmak redova 12-24 cm. Ukoliko je namenjena za proizvodnju etarskog ulja i ploda, setva treba da bude tokom marta s razmakom između redova 24-36 cm.
Cvetovi mirođije privlače veliki broj korisnih insekata jer su bogati polenom i nektarom pa predstavljaju eko-koridore u organskoj proizvodnji povrća.
Žetva i sušenje
Nega mirođije se sastoji od mehaničkog suzbijanja korova – kultiviranje, okopavanje, plevljenje jer ne postoje registrovani herbicidi za ovu biljnu vrstu u našoj zemlji. Miirođija je biljka kratke vegetacije, 100-120 dana, zato se ne preporučuje prihranjivanje, a navodnjavanje je obavezno u postrnoj setvi.
Žetva se razlikuje od načina proizvodnje – herba se kosi kada biljka počne da raste u stablo tj. kada je visina 30-40 cm. Ukoliko se gaji za proizvodnju etarskog ulja, žetvu treba obaviti u fazi mlečno voštane zrelosti na visini 30-50 cm od površine zemlje. Žetva plodova se obavlja kada najveći deo štitova dobije žućkastu boju. Prinos herbe u fazi mlečno-voštane zrelosti je 15-20 tona po hektaru, odnosno 25-55 kilograma po hektaru etarskog ulja, a zrelog ploda 800-1000 kilograma po hektaru.
Prirodno sušenje obično traje 4-6 dana. Destilacija etarskog ulja se izvodi vodenom parom kada biljke malo provenu.
