Nauka otkriva kako svetlost i promene u telu utiču na ritam spavanja kod starijih
Kako godine prolaze, mnogi primećuju da se bude sve ranije, i to često bez budilnika. Ovaj fenomen nije slučajnost, već rezultat suptilnih bioloških promena koje se dešavaju sa starenjem. Ono što mnogima deluje kao poremećaj sna, zapravo je prirodna prilagodba tela novim okolnostima – ali to ne znači da se ništa ne može učiniti.
Biološki sat se pomera s godinama
Stariji ljudi imaju naviku da ranije odlaze na spavanje, a samim tim se i ranije bude – često s utiskom da su sasvim odmorni i sveži, iako se probude u pet ujutru. Naučnici objašnjavaju da se ovakve promene dešavaju zbog smanjene osetljivosti mozga na svetlosne signale koji upravljaju našim unutrašnjim satom.
Prema rečima profesorke psihologije Cindi Lustig sa Univerziteta u Mičigenu, jedan od ključnih faktora je manje svetla koje dopire do mozga kod starijih osoba. To se naročito odnosi na one koji imaju probleme sa vidom – kao što je katarakta, koja pogađa više od polovine ljudi starijih od 80 godina.
„Kod starijih ljudi, svetlosni signali jednostavno više ne stižu do mozga u istoj meri kao kod mlađih. To uzrokuje ranije lučenje melatonina – hormona koji podstiče san – i tako osoba postaje pospana već u ranim večernjim satima,“ objašnjava Lustig.
Katarakta utiče i na spavanje
Katarakta je često posmatrana samo kao problem vida, ali ona zapravo ima nevidljiv uticaj na ceo organizam. Kada oko ne registruje dovoljno svetlosti, mozak tumači da je veče nastupilo ranije nego što zapravo jeste, što dovodi do ranije pospanosti i samim tim – ranijeg buđenja.
Kod mlađih osoba, melatonin se počinje lučiti tek nakon zalaska sunca. Kod starijih, to može biti već u sumrak – što pomera ceo ritam spavanja unapred.
Kako odložiti san i spavati duže
Ako ste među onima koji se bude prerano i ne osećaju se naspavano, postoje načini da pomognete svom telu da produži noćni odmor.
Prof. Lustig savetuje: „Pokušajte da u večernjim satima budete izloženi jačem svetlu. Izađite u šetnju dok sunce još zalazi, uključite jače svetlo u sobi, gledajte televizor sa svetlim ekranom ili čitajte sa osvetljenog ekrana tableta.“
Poruka je jasna – dajte svom mozgu signal da još nije vreme za spavanje.
Šta izbegavati pred spavanje
Alkohol je jedna od najčešćih zamki. Iako može delovati da vas uspavljuje, on zapravo narušava duboke faze sna, zbog čega se ljudi bude neispavani. Takođe, preporučuje se umerena fizička aktivnost tokom dana, jer doprinosi regulaciji sna, ali i opštem zdravlju.
„San nije nešto što se dešava automatski. On je rezultat svega što radimo u toku dana – kako koristimo svetlo, koliko se krećemo, šta unosimo u organizam,“ poručuje Lustig.
Iako se ritam spavanja menja sa godinama, to ne mora da znači gubitak kvaliteta života. Prilagođavanjem dnevne rutine i razumevanjem onoga što se dešava u telu, svako može poboljšati svoj san i time značajno uticati na svoje zdravlje, raspoloženje i energiju tokom dana.
